JOS UVEK SANJAM

Chapter 23

09.44
Nisam mnogo spavala, ali nije me probudio moj vrisak, jesam imala košmar ali samo sam se probudila preznojena i još više umorna. Ustala sam, promenila pidzamu i vratila se u krevet. Uzela sam telefon i pogledala na sat. Nema smisla da ponovo pokušam da spavam, bolje je da odgledam film ili još bolje da uradim domaći ili naučim nešto, fizika se neće sama naučiti. Pustila sam muziku na ipad-u i ustala sam da potražim ranac, nemam pojma kako je završio na mini krevetu ispod jastuka i kaputa. Bacila sam ranac na krevet te sam se vratila da sedim okružena papirima i jastucima. Izvadila sam tekst za priredbu i odmah sam ga vratila u ranac.
Nema smisla vezbati to, bolje da učim filozofiju. Podvlačila sam olovkom najbitnije rečenice, kada je neko pokucao na vrata.

"Udji."

"Jutro mala."

"Jutro Erik." Prišao je mom krevetu i seo je na ivicu.

"Učiš?"

"Još uvek ne."

"Kako si? Nisam čuo da si se budila."

"Jesam, ali na kratko, preznojila sam se samo." Uzdahnuo je pre no što me je poljubio u čelo.

"Gladna?"

"Ne."

"Reći ću Izabeli sa jesi, moraš da popiješ lekove."

"Okej." Ustao je i zaustavio se kod vrata.

"Posle idem do marketa, hoćeš sa mnom?" Erik i ja smo jedno vreme stalno išli po marketima, volela sam da precrtavam stvari sa Izabelinog spiska. Uvek bi kupili više nego što je potrebno, i uvek bi nešto zaboravili, ali namerno samo da bi opet izašli.

"Razmisliću." Klimnuo je glavom te je izašao. Nastavila sam sa podvlačenjem, ali sam brzo odustala. Samo gubim vreme do sada bih već polovinu naučila. Gurnula sam papire i sveske u stranu te sam ustala. Otvorila sam prozor širom i telo mi se polako naježilo.
Sa kreveta sam uzela složen šorc i duks, Izabela ih samo donese u moju sobu, ne želi da mi slaže stvari, to jest ja ne želim jer mi sve pomeša i posle ništa ne mogu da nadjem. Muzika je iz jako spore pesme prešla na Not my baby, namrštila sam se, ali je nisam promenila. Ostavila sam sve otvoreno i otišla sam na kupanje. Momci spavaju, imam vremena da sredim noge i ruke.

Čim sam završila sa kupanjem otvorila sam vrata kupatila da bih čula muziku, sada je opet išla spora pesma. Nesto mi se dogodilo na play listom. Uvila sam kosu u peškir i kada sam se ispravila ispred mene je bio Vladimir.

"Jutro."

"Jutro."

"Zašto je ovde hladno?"

"Otvorila sam sve, zatvoriću." Prošla sam pored njega i na njegovo pitanje kako sam, rekla sam da sam dobro i nastavila sam ka sobi. Stvarno je hladno, zatvorila sam prozor, ali sam još uvek bila u šortcu. Brzo će da se zagreje, svakako je grejanje pojačano. Pojačala sam muziku i izašla sam u trenutku kada je Izabela donela doručak na sprat. Stavila je pahuljice i mleko na sto i bela činija se jedva videla na belom stolu. Pored su naravno bili lekovi. Dok sam bila manja, pila sam i vitamine uz lekove to je bio zabavan deo, jer mi je Izabela svakog jutra donosila tabletu nove boje. Sada su ostale samo velike bele tablete, kao i polovina kuće.

"Hvala Izabela."

"Obuj se, ovde je hladno." Prišla mi je i pipnula čelo, a onda je pokucala Džejkobu na vrata te je ušla kod njega u sobu.
Strpala sam kašiku punu pahuljica u usta.

"Ovde je ledeno Viktorija." Okrenula sam se sa punim ustima ka Vladimiru, koji je sušio kosu peškirom i nosio je samo sivu trenerku. Još uvek je preplanuo.
Progutala sam pahuljice sa mukom, isto tako sam i skrenula pogled sa njega.