JOS UVEK SANJAM

Chapter 10

Ja ću bebo.

15:12

"Zašto?" - lagala bih ako kažem da nisam zbunjena.

"Onako, bolje ja da te vozim nego oni malci."

Vozio je kroz grad i to nekim dužim putem, nije pokušavao da ide brže. Odgovara mi totalno. Vladimir mi se odmah dopao. Nije pitao ono što ga nije zanimlo, uvek je bio smiren, barem u mom prisustvu, što mi se veoma svidjalo. I na kraju zove me bebo. Ne znam zašto jako sam vezana za tu reč i jako mi je draga.

Posmatrala sam ga neko vreme pa se okrenuo ka meni.

"Imaš lepe oči."

"Znam."

"Ali ja imam lepše." - nasmejala sam se. "To sam pročitala u nekoj knjizi i oduvek sam htela reći. Hvala što si bio moje zamorče na kratko."

"Uvek." - nije pokušavao da mi kontrira, što me je zbunjivalo koliko i uzbudjivalo. Navikla sam da se momci raspravljaju da bi pridobili pažnju, ali on je privlačio pažnu samim postojanjem. Mogao je da stoji obučen u gomili golih momaka i svi bi u njega gledali.

"Neprijatna mi je ova tišina, aj da pričamo malo."

"Počni." - skrenuo je levo i našli smo se ispred super marketa. Divno.

"Šta ćemo ovde?" - pitala sam i otvorila vrata auta jer je on već izašao.

"Očigledno idemo da kupimo nešto."

"Majke ti? Epa ja nisam tražila i hoću kući. Odmah."

"Žao mi je bebo, tvoj bata je tražio da kupim neke grickalice i jednu flaču žestine."

"Nećete valjda piti?"

"Ja neću ne znam za njih." Otvorio mi je vrata i ušli smo. "Njih? Spavate kod nas?"

"Ne, samo ćemo se družiti malo. Smeta ti?" - okrenuo se ka meni i umalo sam udarila u njega.

"Ne, ni malo."

"Sjajno."

Ja sam samo išla za njim dok je kupovao. Nisam htela da mu pomognem, a on nije ni pitao za pomoć. Na kasi nas je zaustavila neka žena sa ćerkomi rekla kako smo prelepi par, a onda se ćerka umešala i rekla da smo drugovi. Naravno da sam morala da joj dokažem da nije u pravu. Uhvatila sam Vladimira za ruku i pre nego što je mogao da reaguje rekla sam: "Moj je i dušom  telom." Devojka je zinula i tako smo je ostavili.

"Morala si da joj uskratiš snove o meni?"

"Nisam ja ništa uradila, samo sam zabavila sebe. Video si joj facu."

"Neverovatna si."

Bila sam pristojna i otvorila sam mu vrata dok je unosio kese u kuću. "Da li treba da se zabrinem?"

"Nema potrebe, samo ne bih da Izabela pomisli da sam nevaspitana."

"Majka ti nije kod kuće." - stala sam. "Oh."

Zatvorila sam vrata i odmah sam ušla u kupatilo da operem ruke. Obrisala sam ruke i otišla u kuhinju. Džejkob je bio nagnut za pultom i pričao sa Vukom. Vladimir je sedeo na stepenicama i okretao telefon u rukama.

"Gde je Lazar?" - pitala sam.

"Dolazi sa Minom za nekoh pola sata."

Slegla sam ramenima i izvadila limun iz vode da bih napravila limunadu. Htela sam da isečem na pola kada mi je Vladimir prišao i uzeo nož iz ruke. Pogledala sam ka Džejkobu, ali on je pričao sa Vukom.