JOS UVEK SANJAM

Chapter 4

Ugasila sam alarm i nastavila da spavam. Neće biti smak sveta ako prespavam prva tri časa. Povukla sam jorgan preko glave i nastavila sa spavanjem. Prvi dan škole i da ga prespavam, nema ništa lepše.
Ali naravno ni jedna moja želja i molitva se ne ispune.
Izabela je pokucala na vrata i rekla da za dvadeset minuta krećemo.

"Pa kako da se spremim? "

Jebes ovaj bedan život.
Ustala sam i pogledom tražila papuce. Pa da stvari još nisu stigle.
Izašla sam iz sobe i krenula ka kupatilu usput naletevsi na Dzejkoba.

"Izvinite."

Prošao je pored mene zevajuci. Samo sam prošla, nema svrhe razgovarati sa njim rano, što znači do deset mu se ne obraćaj. E tu smo isti.
Obavila sam higijenu i vratila se u sobu.
Čoveče nisam nasla sta cu da obučem.
Pa početak oktobra je, ali bice sunca. I onda kako čovek da se obuče? Treba da imamo samo dva godišnja doba. Leto i Zimu. Leto da kreće od polovine maja, jer uvek se zadesi neki sneg u aprilu. A zima neka bude od decembra, pa čekaj ona i jeste od decembra?!
Ako ovako nastavim otići ću u pidžami.
Uzela sam duboke farmerke sa iscepanim kolenima i crni duks. Pa ja i nemam dukseve u boji kada bolje razmislim.
Navukla sam odeću na sebe i tražila fioku sa čarapama.
Otvorila sam poslednju. Bingo.
Kao da su od zlata, mogli su i katanac da stave. Zapravo to je kul ideja.
Obukla sam kratke crne čarape i crne adidas patike. Jednostavno i udobno.
Prošla sam rukom kroz kosu i uzela ranac i koji sam stavila slušalice i telefon, pa sam krenula.
Spustila sam se u prizemlje.

"Idemo?"

Pogledala sam oko sebe tražeći Dzejkoba.
Čuli su se koraci pa sam se okrenula.
Dzejkob je stajao iza mene.
Nosio je iscepane farmerice, iscepane su bas za školu, crnu majicu i kožnu jaknu. Nema ranca, telefon je pretpostavljam u džepu.
Crnu kosu je podigao kao i uvek.

"Siguran si da možeš da voziš? "
Pogledala sam ga čekajući da odgovori. Umesto odgovora izgurao me je napolje.

Smestili smo se u njegov crni BMW i krenuli.
Niko nije progovarao. Naš dvoje mrzi i da dišemo ovako rano.
Nije mi se svidjalo to što brzo stižemo u školu, htela sam još da se vozim. Parkirao se pored ostalih automobila.
Otvorio mi je vrata, a onda prebacio ruku preko mojih ramena i pritisnuo dugme za zaključavanje.
Nekoliko učenika je bilo na parkingu koji su gledali u nas dok su ostali proklinjali današnji dan, godinu i vek.

Ušli smo u školu i krenuli ka učionicama. Dzejkob me je ispratio do učionice, a onda otišao na sprat.
Da on je na trećem spratu, a ja sam na prvom. Nije fer. Ako si završna godina zašto moraš da imaš bolje uslove od druge?
Vrata učionice su bila otvorena, kročila sam jednom nogom kada se zvono oglasio, a grub ženski glas se oglasio iza mene.
Pomerila sam se u stranu da propustim stariju ženu. Parofesorica?
Učionicom je vladao haos. To se dešava kada profesor porani, a vi niste na svom mestu.
"Dobro jutro. Ovo je nova učenica.. "
Očekivala je da kažem svoje ime, prezime pa sam to i uradila.

"Viktorija Blek ili Victoria Black, kako god."
Starija žena je gledala u mene.

"Divno. Znaci engleski ti je jača strana?"
Podigla je naočare sa vrha na koren nosa.

"Tako kažu."

"Pa dobro bi došao neko normalan ovom odeljenju."
Pogledom sam preletela preko učenika. Polovina je gledala u mom smeru, neki su spavali, ljubili, imalo je čak i onih koji su bili na podu. Podigla sam obrvu.

"Možeš sesti u treću srednji red."
Nije mi nikada bilo bitno mesto, ali srednji red? Pa to nije lepo.
Sela sam pored dečka tamno smedje kose.
Izmakao mi je stolicu pre nego što sam sela pa sam se zahvalila.
Ima braon oči. Prosek. Lepo se obukao. Da li je i on mene skenirao kao i ja njega?
Spustila sam ranac na klupu i ispruzila se.