JOS UVEK SANJAM

Chapter 2

07:58

Pokupio sam telefon sa kreveta i krenuo ka vratima.
Umalo da zaboravim.
Kako u skolu bez ranca.
Ne bi mi bio prvi put, ali ja sam djak za primer.

"Idem."

Izasao sam pre nego sto krenu njihova ispitivanja.
Ispred zgrade me je cekao Vuk.

"Ja danas vozim." - rekao sam.

"I moras, uzeli su mi kljuceve."

"Bilo je krajnje vreme. Sta su cekali do sada?"

"Samo se ti zajebavaj."

"Ma i sam znas da ce ti vratiti do sutra."

"Znam."
Nakezio se.
Idiot.
Usli smo u crni BMW i8.

"Mozes da se zaljubis u auto, zar ne?"
Spustio sam telefon pored sebe i upalio.

"Naravno."
Krenuli smo i za minut smo se nasli ispred skole. Zauzeo sam standardno mesto na parkingu.

"Jesi cuo kako prede?"

"Ti si lud."
Vuk je izlazio iz auta dok sam ja prelazio prstima preko volana.

"Gde ti je Mina?"

"U skoli. Gde bi smo i mi trebali da budemo. Kasnimo."

"Nije nam prvi put."
Izasao sam i zakljucao auto.
Naslonio sam se na haubu dok su nam neke devojke prilazile.

"Ni reci Mini."
Nasmejao sam se.

"Kada sam joj nesto rekao?"
Pogledali smo se i krenuli ka devojkama.

10.24

"Viktoria!"

"Idem."
Sklonila sam kosu sa lica dok sam obuvala patiku.
Zavezala sam pertlu i ustala.
Pogledom sam trazila telefon dok sam izlazila iz sobe.

"Ovo trazis?"
Dzejkob je stajao na vratima, sa mojim telefonom u rukama.

"Da."
Ispruzio je ruku i vratio mi telefon.

"Hvala."

"Molim, a sada kreni."
Isla sam ispred njega dok smo silazili u prizemlje.

"Gladni?"
Odmahnuli smo glavama i krenuli napolje.

"Kolilo nam treba do skole?" pitao je Dzejkob.

"Oko dva minuta autom."

"Super."
Sela sam pored Dzejkoba, dok su Erik i Izabela bili napred.

"Zar nisme mogli normalno da se obucete?"
Pogledali smo se, a onda u nase noge.

"Iscepane farmerice su totalno kul."
Slegao je ramenima.

"Viktoria pirsing?"
Dotakla sam mindjusu na nosu.

"Na mestu je."
Vratila sam pogled na Dzejkoba.
Covece on je stvarno lep. Crna kosa, osisana po poslednjoj modi. Zlene oci, koje su by the way jako retke. A njegova vilica obara sa nogu mnoge devojke.
Osetila sam stisak na butini.
Pogledala sam u njegov prelepi osmeh.

"Stigli smo."
Izasli smo iz auta i nasli se licem u lice sa gomilom ucenika.

"Zar ne traju casovi?"

"Odmor."
Usli smo u skolu i krenuli ka direktoru.
Posle potpisivanja nekih papira i desetominutnog razgovora vratili smo se u auto.

"Covece svi bulje."
Pogledala sam kroz prozor i videla ucenike kako gledaju.
Po ko zna koji put sam bila zahvalna na zatamljenim staklima.
Erik i Izabela su usli u auto i krenuli smo.