JOS UVEK SANJAM

Chapter 3

"Ako ne pozuris zakopacu te ispred zgrade i neces imati spomenik."

Ostavio sam dvadeset trecu govornu poruku i prekinuo.
Maloumnik.
Zapalio sam cigaru i naslonio se na hladan betonski zid.
Sunce je krenulo da zalazi bacajuci poslednje sunceve zrake kroz krosnju drveca. Ovo moram da zapamtim. Izvadio sam telefon iz farmerica i slikao, pritisnuo sam 'save', kada je Vuk poceo da vristi.

"Idem, stizem."
Stao je ispred mene, naslanjajuci se na kolena.

"Evo me."
"Znas koliko te cekam? Zivis preko puta, ne na kraju grada."

"Da da znam. Ali pazi sad.."
Poceo je da pretura po dzepovima kozne jakne. Super, znaci krecemo za pola sata.

"Evo ih."
Zveckao je kljucevima od auta.

"Aha, sta sad kazes?"

"Izvukao si se."
Nasmejali smo se i krenuli ka njegovom autu.
Vuk vise preferira dzipove i gromade od auta, dok sam ja za lezerne limuzine.

"Mislim da bi bio red da sa X1 predjem na X2?"

"Da li si pomenuo to tvojima?"

"Da jesam isli bismo peske."
Zapalio sam drugu cigaru i otvorio prozor.

"Gde je Klara?"
Okrenuo sam se ka njemu i cekao da mi odgovori.

"Idiote neces da napastvujes moju sestru. Mislim da smo to rascistili kada sam te prebio."

"Da se zna da se nisam branio."
Pogledao sam u polu praznu paklicu, za mene je prazna.

"Kada se parkiras moram po ovo zadovoljstvo."

"Uzmi to zadovoljstvo i nabi' sebi u dupe. Gasi!"
Izbacio sam ostatak cigare kroz prozor.

"Sa tobom ne mogu ni cigaru da zavrsim."
Otvorio je i njegov prozor.

"Alo kupao sam se."
Navukao sam kapuljacu.

"Sto? Nije praznik koliko ja znam."
Gurnuo sam mu ruku sa volana.

"Pomaja mi u mozak udara."

"Ne brini nemas ga."

"Eee ne pricamo o tebi, sacekaj svoj red."

Parkirao je auto pa smo izasli.

"Idem ja da ti kupim. Moj je red."
Podigao sam pesnicu, koju je udario sa svojom.
Krenuo sam ka Mini koja je sedela sa Lazarom na otvorenoj teretani.
Poljubio sam je u kosu. Volim to da uradim.
Lazar je spustio glavu ocekujuci poljubac, pa sam mu ispunio zelju.

"Moja curica."
Pomazio sam ga po glavi i seo pored njega.

"Mrzim te."
Namignuo sam mu.

"Znam sreco."

"Gde je Vuk?"
Pogledali smo u Minu, koja je krenula ka ljuljasci.

"U sopingu."

"Oduvek si znao da zajebavas i spustas ljude, izgleda da je to jedino sto znas."
Okrenuli smo se ka izvoru zvuka, iako nije bilo potrebe da se okrecem da bih prepoznao ovog seronju.

"Zar ti nisam rekao nesto?"
Ustao sam i krenuo ka njemu.

"Sta? Da ne smem da dolazim ovde? Pa kao sto vidis dosao sam."
Ispruzio sam ruke i pokazao na okolinu.

"I?"

Naravno on je zivcaniji od mene.
Udario me je u facu i raskrvario moju prelepu usnu.
Vratio sam mu istom merom usput ostavljajuci malo dekoracije na njegovom obrazu.

"Rej!"
Okrenuo sam se ka Mini i rekao Lazaru da je skloni.

"Neces."
Osetio sam udarac na levoj strani.