JOS UVEK SANJAM

Chapter 1

"Viktoria, ustaj"

Obicno se neka osoba budi sa cvrkutom ptica, kapima kise, osmehom voljene osobe ili muzikom, ali ja nisam neka osoba, a i ovo nije bajka.

"Mrzim te." - protrljala sam oci i uspravila se.

"Ta informacija je svima poznata, mene svi mrze, ja mrzim sve, tako to ide" - slegao je ramenima.

"Volela bih da nisi upravu." Nije bilo baš tako, ali nije ni daleko od istine.

Osvrnula sam se oko sebe.
Mrak. Koliko sam spavala? Pogledala sam na telefon. Deset? Spavala sam sest sati? Jebote.

"Kada stizemo?"

"Stigli smo."

Podigla sam obrvu i okrenula se ka prozoru. Bolje sam se zagledala kroz tamno staklo. Nazirala su se svetla grada.
Otvorila sam vrata i izasla. Svez vazduh je ispunio moja pluca koja nisu primila cist vazduh sest sati.
Zatvorila sam vrata i naslonila se na auto.
Iz dzepa sam izvadila kutiju cigara i izvadila jednu.
Bas kada sam htela da zapalim, cula sam Dzejkoba.

"Matorci samo sto nisu stigli. Bolje nemoj."

Bio je upravu. Pored nas se zaustavio drugi auto.
Vratila sam cigare u dzep.

"Hvala."
Namignuo mi je i uzeo svoj telefon i laptop.

"Oboje ste dobro?"

"Aha."

"Dobro je."
Visoka zena sa crnom kosom podignutom u lezernu pundju stala je ispred mene. Crni kombinezon joj je savrseno stajao, kao i crne salonke. Kako neko ko ima cetrdeset moze ovako da izgleda? U većini slučajeva izgledala je bolje nego ja.

"Nisi vruca."

"Nisam." - zbunjeno sam je gledala.

"Idemo unutra. Kasno je."
Kasno? Tek je deset.
Uzela sam telefon i slusalice i krenula za njima.
Dok sam pokusavala da uhvatim kraj punjaca udarila sam u Dzejkoba.

"Polako."

"Zasto smo stali?"
Dohvatila sam punjac. "Imam te."

"Ovo je nasa nova kuca, nas dom." - Erik je dobacio, Viktorija je znala da se sprda i da Erik voli da dočarava.

"Aha, super, mozemo da udjemo dok mi nesto nije ispalo?"

Tek tada sam pogledala ispred sebe. Moj boze.
Ovo nije kuca ovo je vila. Ima tri sprata, koliko mogu da procenim u mraku, skoro je cela u staklu i cela sija.

"Vau." - to je sve sto ce dobiti od mene.

"Po prvi put i ja sam zapanjen."

"Drago nam je da vam se svidja."
Ne znam koliko smo stajali tako, ali sam bila presrecna kada smo se pokrenuli.
Erik je otkljucao vrata i pustio nas da prvi udjemo. Ocekivala sam mnogo vece osvetljenje, ali bilo je upaljeno svega tri lampe.
Cula sam zatvaranje vrata iza sebe na sta sam poskocila.

"Vase sobe su na trecem."
Dzejkob je nesto prokomentarisao, dok sam ja gledala oko sebe.
Sa leve strane imala su vrata, nemam blage veze od cega. Preskocila sam dve stepenice i vratila pogled na biljku ispod.

"Jel' ovo alga?"

"Parpat."

Vratila sam se razgledanju. Na sredini su bila tri bela kreveta poredjana pod uglovima, a izmedju njih manji sto sa dve plave svece. Desno se nalazio televozor na zidu i nista vise. Klasika. Ostali deo zida je bio u staklu i pruzao pogled na deo dvoriša i poplocanu stazu.
Pomerila sam glavu ulevo i pronasla kuhinju. Manji beli sto i cetiri stolice uz njega. Primetila sam da su stolice okrenute suprotno od televizora. Izabela.

"Ides?" - pitao me je Dzejkob.

Klimnula sam glavom i krenula za njim.
Stepenice se bile levo od kuhinje, a pored njih opet neke biljke? Parpat?
Naslonila sam lakat na stakleni drzac i krenula.
Nisam uspela da vidim drugi sprat jer je potpuni mrak. Skrenuli smo desno i nasli se na terasici. Odavde se vidi donji sprat.
Potrcala sam za Dzejkobom uza stepenice.
Ovaj deo je izgledao drugacije. Nismo mogli da vidimo donji sprat, nije bilo terasice.
Na sredini su bila tri kreveta, a na zidu naspram ogromni televizor. Licni bioskop. Svidja mi se. Imamo i svoj dnevni.

"Ova je moja."

Pogledala sam u Dzejkoba.
Mahnuo mi je i usao u sobu.
Krenula sam ka prvim vratima i u prolazu videla police sa picem. Sjajno.
Otvorila sam vrata i...bingo.
Ova je moja.
Soba je bila, pa velika je blaga rec. Cim se udje u sobu video se ogroman bracni krevet. Previsoko ako mene pitate.
Oko kreveta nije imalo nista, a iznad je bila jedna slika. Mene? O boze. Prisla sam slici i skinula je.
Pogledala sam u drugi kraj sobe.
Zid levo od ulaza je bio prekriven knjigama i nazirala se jedna bela fotelja pored. Imao je jos jedan krevet sa crnim jastucima i stocic, ispod kojeg je bio mali beli tepih. Hmm parket je ponovo siv.
Najvecu paznju mi je privukao zid naspram vrata. Ako se uopste mogao nazvati zidom. Citava strana te sobe je bila u staklu. Prisla sam i pogledala na grad. Mrak je i naziru se samo svetla. Prelepo je. Nisam znala u kojem delu grada smo, jedino su nam rekli da imamo pet minuta do centra i oko dva-tri minuta do škole, naravno autom. Verovatno smo u nekom ekstremno bogatom kraju.
Tek kada sam se okrenula videla sam jos jedna vrata, koja su bila pored zida sa knjigama. Otvorila sam ih i ugledala brdo odece. Gde ce moje stvari stati?
Cekaj kupatilo delim sa Dzejkobom? Zasto?
Spustila sam slusalice na stocic i telefon ukljucila da se puni.

"Stvari stizu sutra."

Okrenula sam se ka izvoru zvuka i videla Izabelu na vratima.

"Dobro."

"Ja sam dole ako ti nesto zatreba."
Klimnula sam glavom.
Sacekala sam da ode, a onda izasla iz sobe i prisla policama sa vinom. Uzela sam dve case i otvorila flasu.

"Dzejk?"

"Dolazim!"
Uzela sam jednu casu i sela na mekani beli krevet. Dohvatila sam daljinski i upalila televizor.

"Tvoja je na sanku."
Uzeo je casu i seo pored mene.
Par trenutaka je bila potpuna tisina, prebacivala sam sa kanala na kanal i na kraju ugasila televizor.
Prinela sam casu usnama i ispila sve. Obozavam vino.
Spustila sam casu i okrenula se ka Dzejkobu.
Ispruzio je ruku koju sam prihvatila i povukao me pored njega.
Podigla sam noge i prebacila ih preko njegovih.
Gledala sam u njegove zelene oci, koje me svaki put ocaraju.
Nisam uspela ni da trepnem njegove usne su se nasle preko mojih.
Koliko mi je ovo prijalo, toliko me je i iznenadilo.
Stavila sam svoju ruku na njegov vrat i povukla ga ka sebi.
Jednim potezom me je premestio kod njega u krilo.
Spustio je ruke na moje kukove i blago ih stegao.
Prosla sam rukom kroz njegovu kosu, dok sam se odmicala od njega.
Moje usne su dotakle njegove, a onda sam se potpuno odmakla.

"Mislila sam da imamo pravila."

Prstom sam presla preko njegove usne i nasmejala se.

"Jebes pravila."

Halapljivo je napao moj vrat, na sta sam ciknula.

"Shhh."
Promrmljao je uz moj vrat i ostavio
vreli poljubac pre nego sto je ustao i krenuo u kupatilo, noseci me.

01:04

Sat je otkucavao, dok sam ispijao poslednju kap i izvlacio poslednji dim cigarete.

"Mislim da je red da i ja idem."

"Vec."
Pogledao sam ga, dok je sklanjao Minu iz krila.

"Brate sutra je ponedeljak, cale ce me ubiti."

"Kako hoces."
Ugasio sam cigaru i pokupio stvari.

"Vidimo se sutra."
Zatvorio sam vrata stana i usao u lift.
Pritisnu sam jedan i naslonio ledja na zid.
Cim sam sam se nasao na cistom vazduhu otreznio sam se.
Stavio sam kapuljacu i presao ulicu.
Imam srece pa Vuk zivi pored mene.
Presao sam ulicu i usao u zgradu.
Usao sam u lift i pritisnuo osam.
Covece sutra jebena skola. Sta sam bogu zgresio?
Izasao sam iz lifta i krenuo ka sobi.
Zazvonio mi je telefon.

"Moronu sta je ?!"

"Zaboravio si naocare."

"Za to si me zvao? Ponesi mi sutra."
Prekinuo sam i usao u sobu.
Kako mrzim zivot. Presvukao sam se na brzinu i navio sat.
Bacio sam se na krevet i zaspao. Valjda ce me probuditi na vreme.