JOS UVEK SANJAM

Chapter 20

04.04

Ležali smo jedno pored drugog i pričali, a pre samo dva sata smo hteli da se poubijamo.

                        ~Sadašnost~

"Mogla si da mi kažeš da je to u pitanju, a ne da te napadam."

Išla sam ispred Marka, koji je pričao od kada smo se sreli ispred frizerskog salona.
Skratila sam kosu, tek da je poravnam i pozvala sam ga da dodje kod mene. Izabela je postavljala pitanja, ali nije dobila odgovore.
Mark se izvinjavao celim putem jer nije znao da zbog košmara nisam došla u školu.

"Zaboravila sam, nisam mislila da te zanima."

Otvorila sam vrata sobe i spustila sam jaknu na krevet.

"Možeš da udješ, ili čekaj ispred, svakako ćemo sedeti ispred."

Ušao je u sobu i razgledao.

"Kako ti ne smeta svetlost?"- pitao je misleći na stakleni zid.

"Smeta, ponekad."

Zavukla sam se u plakar i presvukla u crnu trenerku i crnu bluzicu.
Čula sam Marka da komentariše kako je glupo što mi je sve belo i da mu se svidja krevet.
Izlazila sam dok sam stavljala labelo na usne.

"Smaraš, jesi gladan?"

"Ne?"

Izašli smo iz sobe i seli na krevete.

"Jesi li prosula nešto na ovu belinu?" - prošao je rukom preko kreveta.

"Ne, zato nemoj ni ti. Ako te Izabela pita, pitala sam te jesi li gladan."

"Okej."

Uzela sam belo vino sa police jer je flaša na klaviru prazna. Stavila sam čase na sto i dala Marku da otvori.

"Nadam se da piješ vino."

"Može da prodje."

Prevrnula sam očima jer mu ništa ne odgovara. Samo se žali.

"Mogu li da zapalim?"
Klimnula sam glavom.

"Ti ne smeš." - nasmejao je i mahnuo mi paklom ispred nosa.

"Ha ha ha, smešno."
Ispružila sam se te sam upalila tv. Menjala sam kanale dok Mark nije rekao da zaustavim na utakmici.

"Nema šanse, neću to da gledam."

"Ma daj samo deset minuta vidiš da će kraj uskoro."
Nemam pojma. Znam samo da se igra košarka i to je to. Bacila sam daljinski na njega te sam uzela telefon.

"Došao si kod mene, da gledaš utakmicu."

"Ne, ti si pustila."

Žalila sam se dok sam listala instagram. Zoe je izbacila sliku sa Belom. Onda sam ušla i listala po njihovom profilu i završila sam na Vladimirovom. Svi su povezani. Interesantno. Naravno da je bio zaključan, i da ga nisam zapratila. Nisam se čula sa Džejkobom u skorije vreme, šta li rade oni? Kupaju se šta rade i prže se na suncu, a ja čekam sneg.
Ustala sam da uzmem knjigu iz sobe.
"Gde?"

"Po knjigu."

Uzela sam sa police laganu ljubavnu knjigu, to ću da pročitam dok on gleda utakmicu.
Kad sam se vratila Mark je ležao na mom mestu.

"Ustaj."

"Imaš još tri kreveta lezi tamo."

"Neću, prva sam zauzela."

"Odavde se najbolje vidi ekran."

"Mark."

"Neću da ustanem. Dosadna si."