JOS UVEK SANJAM

Chapter 28

07.44

Nakon dva dana kasnog ustajanja, ponedeljak nisam mogla da smislim i jedva sam cekala da se zavrsi. Stajala sam ispred skole i pusila drugu cigaretu za to jutro dok sam cekala Zoe da se pojavi. Ne znam zasto sam je cekala kada ja nisam isla na casove, imala sam probu ceo dan, sto ce se desavati do kraja decembra, tako da ova nedelja mozda i ne bude totalna katastrofa.

"Smrzla sam se." Zoe se vec zalila i odmah me je povukla sa sobom tako da sam morala da bacim ostatak cigarete.

"I ja dok sam te cekala."

"Znam, izvini, kasnije sam se setila da neces na casove, vidimo se posle skole?" Klimnula sam glavom te sam krenula niz stepenice kucajuci poruku Marku da se uverim da se pojavio na probi. Odgovor je stigao odmah i bio je negativan, samo sam se okrenula i izasla iz skole. Vadila sam novu cigaretu i pridruzila se Leonu ispred.

"Jednom ces morati da se pojavis na casovima." Rekao je dok mi je dodavao upaljac.

"Znam, ali neka to ne bude danas." Nasmejala sam se i povukla dim. "Cudo si se ti pojavio?"

"Dosadno mi je kod kuce, a tamo sam svakog dana, uglavnom."

Stajali smo na snegu u tisini i vukli cigarete, nije se znalo da li je dim od toga ili od hladnoce. Izvadila sam telefon koji nije prestajao da zuji.
"Hoces na kafu?"

"Mozda kasnije, ipak si ti resio da ides na casove, ja se vracam u krevet." Mahnula sam mu i krenula ka kapiji gde je Mark rekao da me ceka. Bacila sam cigaretu pre nego sto sam usla.

"Zasto neces na probu, a tu si?"

"Zato sto sam gladan i mrzi me." Odvezao nas je na dorucak sto dalje od skole. Istresla sam sneg sa jakne pre nego sto sam usla u lokal.

"Mislis da ce da saznaju da kibamo i sa probe i sa casova?" Pitala sam.

"Da. Sta ti se jede. Sedi tamo."

"Nesto lagano."

"Hoces da jedes, ne verujem, odmah stize. Kafa?" Klimnula sam glavom, a on za mnom.

Zapravo je dorucak bio ono sto mi je trebalo ovog jutra i nakon njega pijuckanje kafe dok napolju pada sneg. Isto sam mogla raditi i kod kuce, ali ne zalim se.

"Kada se vracaju tvoji?"

"Nisam sigurna." Mislila sam da se vracaju danas, ali Dzejkob nista nije rekao kada smo dolazili i nisam se cula sa Izabelom. Mozda posle Nove?

"Jesi popila lekove danas?" Odmahnula sam glavom. Ispricala sam Marku da poslednjih dana nisam pila lekove i da mi prija, ne uspavaju me, nemam kosmare, za sada i nemam manicne ispade i promene raspolozenja. Nije mu se svidelo, ali nista nije rekao.

"Sta se desava ako ih ne pijes?"

"Nista, promene raspolozenja, lose spavam i tako to."

"Pa raspolozenje menjas uvek, mada moram da priznam poslednjih dana si mirna, i previse."

"Mirna?"

"Raspolozena, mozda si samo bila isfrustrirana, seksualno."

"Moguce." Pogledali smo se i nasmejali. Volela sam da provodim vreme sa Markom, u poslednje vreme volim da sam okruzena ljudima, sto je jedna od stvari i promena raspolozenja koja ide uz to sto ne pijem ono sto treba. Nije prvi put da preskacem i izbacujem lekove, znam sta moze da se desi i kako cu da reagujem, samo ne zelim da Izabela to zna.

"Hoces doci veceras kod mene?" Klimnula sam glavom odmah. "Bice par ljudi, mozda vise od par ljudi, povedi Zoe ili Bellu ili nemoj, na tebi je."

"Okej." Zavrsila sam sa kafom i tacno za vreme odmora vratili smo se u skolu i uspela sam da nagovorim Marka da idemo na probu.

18.55

Isao sam iza Vuka i pokusavao da se ne okliznem ispred zgrade i polomim nesto. Javili smo se Dzejkobu da dolazimo i donosimo alkohol i sada samo treba uneti sve preko leda, a da se ne polomimo mi ili flase.

"Daj meni." Vuk je drzao ruke ispruzene jer je seo u auto i uspesno smo seli i krenuli.

"Zelim da spavam dok se zima ne zavrsi." Vuk je izjavio dok je otvarao flasu piva.

"Nemoj da pijes sada, sacekaj dva minuta."