JOS UVEK SANJAM

Chapter 26

Kućom je celo jutro vladala gužva. Izabela je jurila za Erikom i molila ga da promeni kravatu, dok je on govorio da je kravata odlična. Džejkob je pričao na telefon od šest jutros, ko to jos radi? Nisam znala sa kim priča, ali bio je neko od muškaraca, i nije bio Vladimir jer su pričali o poklonu.
I tu sam ja koja čekam na krevetu u dnevnom i gledam kroz stakleni zid jer je napokon padao sneg. Prstima sam još više cepala pocepane farmerice i vukla sam končiće. Imam deset minuta do početka časa, i ako ne požure zakasniću.
Klatila sam noge i udarala sam nogom o nogu i čuo se tup udarac crnih lakovanih martinki.

"Dobro idem da promenim." Erik je konačno pristao.

"Divno, hajde krećemo, Viktorija možeš da sačekaš u kolima."
Odmah sam ustala i uzela ključeve od Erika. Pogledala sam ka Džejkobu, ali nije obraćao pažnju na nas i izašla sam napolje. Iako sam imala kapu na glavi stavila sam i kapuljaču te sam otključala auto i sela pozadi. Sigurna sam da ću zakasniti. Stiskala sam ekran telefona dok nisam našla željenu pesmu, zapravno nije je bilo ali kada sam je videla postala je željena.
Pevušila sam pesmu kada su ostali ušli u auto.

"Izvini mila, ne brini opravdaćemo."
Ne brinem.

"Mhm."
Džejkob je još uvek pričao kada je ušao u auto i Erik mu je rekao da prekine. Stavila sam i drugu slušalicu i više ih nisam čula, gledala sam kroz prozor, ali smo se brzo našli ispred škole. Otvorila sam vrata da izadjem, ali me je Džejkob uhvatio za ruku. Skinula sam slušalicu.

"Šta?"
Pokazao je glavom ka Izabeli.

"Ne zaboravi da dolazim po tebe posle škole."

"Dobro. Možemo da idemo?"

"Ja ne idem, imam nešto da obavim."
Šta je on mogao sa obavi u osam ujutru? Nisam imala pojma i nisam pitala. Klimnula sam glavom, vratila slušalicu u uvo i zatvorila sam vrata. Čekala sam da odu, ali su i oni čekali da i ja odem.
Šta čekaju? Mahnula sam rukom da idu i auto je izašao iz dvorišta škole.
Okrenula sam se i nastavila sam ka školi, dvorište je bilo gotovo prazno, izgleda da ne vole svi sneg. Okrenula sam se još jednom da se uverim da ne gledaju da li sam ušla ili još uvek stojim ispred. Nije ih bilo, ali i da jeste izvadila sam paklicu iz džepa jakne i stavila sam cigaretu izmedju usana i zapalila sam je iz trećeg pokušaja, zbog vetra. Povukla sam cim i skoro da sam mogla da osetim dim u plućima. Samo sam stajala u mestu slušajući muziku sa cigaretom u ruci, uhvatila sam da me par njih gleda čudno, prepisala sam to tome što stojim na snegu umesto ispod trena.
Povukla sam poslednji dim i bacila sam filter u sneg kada sam osetila stisak na ruci. Stopirala sam muziku.

"Ako si gotova, možemo li da udjemo?"
Okrenula sam se ka Leonu koji je stajao sa moje desne strane. Od kada je on tu?

"Možemo."
Otresao je sneg sa mojih ramena i kape pre nego što smo ušli u školu.
Nije me pitao šta radim na snegu, sama sa svojim mislima. Išli smo jedno pored drugog sve do učionice.

"Neću na ovaj čas, svakako kasnim podosta."

"Čas se završava za deset minuta, ne znam koliko si stajala tamo Viktorija."
Pogledala sam na sat te u Leona.

"Dugo, izgleda."

"Jesi li dobro Viktorija, i ne pitam onako, hoću iskreno da mi kažeš."

"Jesam." Pogledao me je.

"Biću." dodala sam i klimnuo je glavom te se naslonio na zid pored vrata.
Nije glup Viktorija, samo neće da zabada nos, i samo hoće da zna kako si. Bila sam ubedjena da je primetio da ga izbegavam. Ali nisam to radila svesno, bar ne u početku. Prvo je bilo da me ne vidi sa Markom, jer nisam želela da se svadjam, kukavički potez znam. Drugo je glasina da mu se svidjam, koja je bila tačna, pa u to sam se uverila kada mi je rekao, i još ne mogu da svarim to.
Ti si bila ta koja je rekla da će biti sa njim, pa šta čekaš?
Pitanje koje sam sama sebi postavljala, a nisam znala odgovor. Leon je privlačan, svideo mi se ali nešto nedostaje i dok ne shvatim šta rešila sam da bežim od njega.
Vrata učionice su se otvorila i podigla sam glavu i videla Marka.
Pa ne bežim samo od Leona, Mark je došao na spisak skoro. Prilično sam dobra u izbegavanju, naravno pomažu Džejkob i ostatak boy bande, koji me ne ostavljaju samu i drugi ne prilaze, iako kod Marka ne pali baš jer on ne poštuje moje odluke. Jedna od razlika izmedju njega i Leona.
Htela sam da se okrenem i potrčim ka vratima.
"Hej Mark."