JOS UVEK SANJAM

Chapter 18

07.57

"Zašto mi nisi rekla da imaš košmare?"

Ušla sam u školu sa Zoe. Ceo put je gledala u svoje noge, nosila je moje svetle farmerice i bebi roze duks.

"Nije to nešto o čemu pričam svaki dan."

"Jesi li sigurna da ti ne trebaju ove stvari?"

"Totalno, to je previse svetlo, mrzim te farmerice, a duks je kratak, vidiš?"
Stala sam ispred nje i raširila ruke tak da mi je duks prekrio prste i butine, jer to je poenta dukseva.

"Okej, glupa si."

Otvorila sam vrata učionice.

"Želiš li da pričaš o tome?" - pitala je misleći na košmare.

"Ne baš, idem na razgovore."

"Žao mi je Viktorija, hoću da znaš da ako želiš da razgovaramo tu sam."

"Hvala Zoe."

Sele smo na mesto. Sedela sam sama prva dva časa. Engleski je prošao savršeno, imali smo test koji nije najavila i završila sam ga za deset minuta te sam izašla ispred škole.
Gledala sam u raspored na telefonu kada me je neko potapšao po ramenu.
Okrenula sam se i zatekla Belu ispred sebe.

"Hey."

"Hey, kako je prošlo sa mamom?"
Sele smo na kamenu ogradu.

"Kažnjena sam, cele nedelje i za vikend."

"Lažeš."

"Da bar."
Ko je još kažnjen i za vikend? Izvadila sam cigarete iz džepa i zapalila.
Sedele smo dok nisam završila cigaretu te smo se vratile u školu.
Išla sam sa Belom do biblioteke da pokupi knjige iz istorije, jer odvovara sutra. Taman da i ja odgovaram, ako nisam zaboravila ono što sam naučila.
Pokupila je knjige i u trenutku kada smo izlazile neko me je pozvao. Nisam se okrenula, jer ko bi mene pozvao.

"Viktorija Blek."

Sada sam se okrenula. Profesorka je stajala ispred mene sa papirima i naocarima u rukama.

"Da?"

"Sa mnom. Imaš probu, gde si ti?"

Krenula je niz hodnik bez mene. Okrenula sam se i mahnula Beli te sam pojurila za njom.
Odakle znam kad imam probe. To je ono čega nema u mojim snovima.

"Udji, čekamo još par njih."

Otvorila je vrata učionice, bar sam mislila da je učionica. Bila je to ogromna sala, puna stolica, biljaka, knjiga i male scene u uglu. Ja nemam pojma šta sve imamo u školi.

"Viktorija!"

Ugledala sam Minu na kraju reda zavaljenu u fotelji te sam joj prišla.

"Hej, koliko traje ovo?"

"Nije ni bitno, ne idemo na časove do kraja smene."

"Zoe nije ovde ni Bela." - kako to da se Zoe nije prijavila? Ona mi je rekla da sam zakasnila juče.

"Zoe ne voli glumu, svakako nisu bile na času kada je bila prijava."

"Da, zaboravila sam na tu prijavu, gde te drugi prijavljuju." - prokomentarisala sam pre nego što sam sela pored Mine.

"Blek ima li problema"

"Nema."

"Neka tako i ostane."

Naslonila sam se, ali me je opet pozvala.

"Kreni, partner ti je ovamo."

Partner? Ustala sam i krenula sam za njom, provukla se iza naslonjenih dasaka i zavese i našle smo se iza bine. Lepo.
Kinula sam.
Još lepše.