JOS UVEK SANJAM

Chapter 8

02.13

Sedela sam pored njega u autu. Njegova ruka je bila izmedju mojih nogu, nije mi smetalo, ali bila sam nemirna jer je Džejkob sedeo ispred mene, a Mina sa moje leve strane.
Bio je mrak, nismo videli nista.
Okrenula sam se ka njemu i pogledala ga. Mogu da se zakunem da se nasmejao.
Nagla sam se ka njemu i ujela ga za vilicu.

Sadašnje vreme 18.00

Dok je vrela voda kvasila moju kosu, pokusavala sam da otvorim oci koje su me užasno pekle od razmazane maskare. Protrljala sam oči, i pogoršala stvar.

Ne gledajući ugasila sam vodu i usput opekla prst.

‚‚Gospode!" - uhvatila sam se za prst i izašla sam iz tuš-kabine.

Zgrabila sam peškir i uvila ga oko sebe, puštajući mokru kosu niz leđa.
Izašla sam iz kupatila i krenula ka sobi.

Jedno ‚‚Aha" se čulo iza mene. Okrenula sam se i zatekla Vladimira koji priča telefonom i gleda u mene.

‚‚Reci Dzejkobu da mi donese kremu za opekotine, molim te."

Klimnuo je glavom, te krenuo niz stepenice.

Ušla sam u sobu, obukla majicu i peškir koji je bio oko mene sada je bio na mojoj glavi.

Prišla sam staklenom zidu, koji sam jedva otvorila, i koji ima pogled na deo grada. Prizor koji sam zatekla, ostavio me je bez reči. Napolju je potpuni mrak, vide se samo odsjaji uličnih lampi i po koje svetlo sa prozora zgrada. Kiša još uvek nije stala i mislim da neće uskoro. Ispuzila sam ruku i sitne kapi kiše su krenule da udaraju o moju ruku, nastavljajući put do lakta gde su se zadržale, a onda nečujno pale na moja bosa stopala. Sve ovo me je zabavljalo, te sam se nasmejala i povukla korak nazad.
Umesto da me dočeka hladan vazduh udarila sam u nečiju ruku.
Ponovo sam osetila vreo tuš na koži i paru koja peče, ali ovoga puta nisam poskočila, stajala sam u mestu, čak sam u jednom momentu krenula nazad, sa nadom da ću se opeći kao nikada do sada.

A onda ništa, hladno.
Nisam se osetila poniženom ili postiđenom, naprotiv.
Okrenula sam se i taman kada sam htela da izustim reč, pretekao me je.

‚‚Leđa su ti potpuno mokra, prehladićeš se." - bacio je kremu na krevet i izašao iz sobe. Pa svemogući bože, izgleda da nisi toliko svemoguć.
Namazala sam kremu na prst i blago peckanje se pojavilo.

Ostavljajući vrata i "prozor" otvorene krenula sam da trazim Džejkoba. Muzika je dopirala sa prizemlja što znači da su dole.
Sklonila sam peškir sa kose i prošla njime kroz kosu, te ga prebacila preko ogradice.
Džejkoba sam pronašla na krevetu sa džojstikom u rukama.

‚‚Hej!"

Brzinski je pogledao ka meni i vratio pogled na ekran televizora.

‚‚Hej, dođi kod mene."

‚‚Gde su ostali?"

Bacio je džojstik, očigledno jer je izgubio.

‚‚Vladimir je iza tebe, a ova dvojica su u prodavnici." Prestala sam da ga slušam kod "iza tebe" i momentalno sam se okrenula i videla Vladimira sa kašikom u ustima i teglom krema. Pozvao me je rukom i kao hipnotisana sam mu prišla. Okrenuo je kašiku ka meni i usnama sam pokupila ostatak krema.
Ubacio je kašiku u usta iako na njoj  više nije bilo krema.

‚‚Viktorija čuješ li ti mene?" - Džejkobov glas je dopirao direktno iza mene. Čula sam ja njega, ali kao da nisam.

‚‚Gde je moj punjač?" - ispalila sam kao iz topa.

‚‚Šta? Nisam te to pitao?"

‚‚Znam, ali ja tebe pitam, treba mi."

‚‚Na spratu, Vladimir je punio."