JOS UVEK SANJAM

Chapter 22

Probudila sam se jako rano, ali nisam ustajala iz kreveta do podne. Nisam spavala ni dva sata glava me ubija. Telefon nije bio pored mene, a ni torbica. Odmah sam ustala i izašla ispred. Na krevetu je bio i sako i torbica. Uzela sam i vratila se u sobu.
"Sranje." Mark me je zvao trinaest puta i Zoe šest. Odmah sam ga nazvala.

"Gde si?"
Glas mu je promukao, verovatno spava još uvek.

"Kući, zaspala sam sinoć u autu, tek jutros sam našla telefon."

"Dobro, šta ima?"

"Ništa, spavaj, zvaću te kasnije."

"Važi."
Prekinula sam te sam ušla u plakar i uzela stvari za kupanje.

12.33
Sedeo sam sa Džejkobom u kuhinji, odgovarali smo na poruke i jeli dok nas je Izabela zapitkivala. Džejkob joj je odgovarao sa punim ustima.
Erik je ušao u trenerci, pozdravio nas i rekao da ide da odmori.

"Ako vam ništa ne treba idem do Erika."
Odmahnuli smo glavama baš kada se Viktorija spustila niz stepenice sa slušalicama u ušima. Nosila je samo majicu i nista ispod verovatno. Kosa joj je mokra, ali to joj nije smetalo. Nije obraćala paznju na nas dok se nije spustila na parket, a onda nam je samo mahnula i nastavila ka frizideru. Čuli smo da je pevušila pesmu i Džejkob se okrenuo ka Izabeli.
"Ne gledaj me, počela je od pre neki dan. Viktorija obuj se."
Šta da peva? Pa?
Svi smo par trenutaka gledali u nju.

"Hoću." Izvadila je tortu na tanjir i jela. Telefon je stavila ispod ruke i tako je krenula da se vraća u sobu. Čim je nestala Džejkob je ustao.

"Sa kim se ona druži? Ko je sve dolazio ovde?"

"Džejk ne preteruj. Napokon je dobro i prestani."

Izabela je ustala i rekla da ide do Erika.

"Pokušaću da ga ubedim da idemo na večeru, izadjite i vi iz kuće malo."

"Dobro."

Nastavili smo da gledamo utakmicu dok se Viktorija nije sjurila niz stepenice opet, sada je išla ka ulaznim vratima i vratila se sa Zoe. Pričala je nešto sa njom.

"Cao." Crnka nam se javila i odmah su nastavile dalje.

"Večeras smo kod mene, moji svakako nisu tu do ponedeljka, može neka žurka."

"Može."

"Pozvaću Vuka, mada on je uvek za žurku."

.

"Viktorija poljubile smo se sinoć, povraćala sam i mamurluk me ubija."

"Biće ti bolje Zoe, ne preteruj, doneću ti limunadu, može?"

"Okej."

"A kad se vratim pričaćemo o Alekseju."

Čula sam da se buni ali sam izašla. Na brzaka sam se spustila dole. Momci su sedeli na istom mestu. Šta rade za stolom toliko?
Napravila sam dve limunade i Džejkob me je pozvao kada sam htela da se vratim.

"Večeras idemo kod Vladimira, Izabela i Erik na večeru, ideš sa nama."

"Dogovorila sam se sa Zoe da idem kod nje, ali mogu doći kasnije"

"Ah Viktorija."

Prišla sam i poljubila sam ga u obraz, pa sam se okrenula ka Vladimiru.

"Izvini za ono sinoć, verovatno nisi mogao da spavaš."

"U redu je."

"Super, odoh, caos." Okrenula sam se na prstima. Sada zna da imam košmare, Džejkob mu je rekao sigurno, a možda i nije. Zaboravila sam na to kada sam ušla u sobu jer je Zoe ugasila muziku i ležala je na krevetu.