Protivnici

1.

Mia

- Nensi, u moju kancelariju odmah! - spustila sam slušalicu i ustala da protegnem noge. Bilo je skoro pet sati popodne i iako sam danas planirala da radim do dva znala sam da odavde neću izaći pre sedam. Naslonila sam se na stakleni prozor i posmatrala ljude na ulici. Los Anđeles mokar od kiše, pun blata i bara i jednostavno ružan. Grad od kojeg je sve načinjeno od plastike i lažnih osmeha, iskorišćavanja i takmičenja čiji silikoni su bolji. Mrzela sam ga iz dna duše. Rođena sam i odrasla u Njujorku koji je bio surov i iskren. Iako je bio prenaseljen i dom raznim nacionalnostima, verama i rasama, svakog je umeo da ogoli i dovede do istine. U Njujorku se boriš za opstanak i ako uspeš to te napravi jakim. Gledala sam kako ljudi manično trče iz prodavnice u prodavnicu i u poslednjem trenutku obavljaju božićnu kupovinu. Taj problem nisam imala, jer sam poklone koje sam planirala kupila pre skoro mesec dana. Polako, bez pritiska i stresa. Takva sam bila, organizovana do bola i mrzela sam nepredviđene situacije koje su me izbacivale iz rutine. To je bilo potpuno apsurdno jer je moj posao kao osobe za odnose sa javnošću bio baš takav. Svakog radnog dana je bilo nešto. Trenutno sam imala pet klijenata čije sam obraze osvetljavala, ispravljala njihovu sliku u medijima i trudila se da bude sve kako treba. To je bila borba sa vetrenjačama ali za novac koji sam zarađivala sa svojih dvadeset i sedam godina bila sam i više nego spremna da sperem ljagu sa skoro svačijeg imena.

- Tražili ste me gospođice Blu? - moja sekretarica Nensi je stajala zadihana i crvena u licu na mojim vratima. Odmakla sam se od prozora lagano, sela u svoju kožnu stolicu i prekrstila noge. Prešla sam pogledom po papirima ispred sebe i konačno pogledala u nju. Bila sam dramatična ali bolje nije ni zaslužila.

- Jesam ali pre skoro petnaest minuta.

- Bila sam u toaletu i ja...

- Nensi...ti ćutiš, ja pričam. Juče sam propustila sastanak sa najvećom rok zvezdom današnjice jer si zaboravila da ga zapišeš. Izgubila sam klijenta. Idemo dalje. Svakog jebenog dana kasniš na posao i odlaziš pola sata pred kraj radnog vremena. Idemo dalje. U svom telefonu čuvaš seksi snimak našeg klijenta i pregovaraš sa TMZ-ijem oko cene. Izdala si firmu za koju radiš, mene i najgora si sekretarica koju sam u životu srela. Prema tome, pokupi svoje stvari i odjebi odavde i...

- Imam otkazni rok koji...

- Jebe mi se za tvoj otkazni rok. Imaš sreće što te neću tužiti. I naravno, svoj poslovni telefon ostavi odmah na mom stolu. Tako, sad se gubi odavde i prijatan dan. - otišla je u suzama. Nije me bilo briga. Izašla sam iz kancelarije i proverila njen kompjuter i telefon, beleške koje je pravila i shvatila sam da pojma nemam kad imam sastanke u narednim danima i sa kim. Došlo mi je da je opet pozovem samo kako bih joj još jednom dala otkaz. Jer trenutno, bila sam u rasulu sa poslom. Da se razumemo, nisam bila prirodno bezobrazna i nadrndana, to je ovaj posao napravio od mene. Nekada, dok sam studirala menadžment i bila puna nada i snova, bila sam vesela i druželjubiva devojka koja se najglasnije smejala, u svima videla dobro i sa prirodno plavom kosom i plavim očima delovala kao devojka iz susedstva koja udomljuje napuštene mačiće. Što sam već i uradila nekoliko puta do sada. Međutim kada mi je svaki dan ispunjen skandalima, drogom, preljubama i vožnjama u pijanom i nadrogiranom stanju a pritom ljudi koje vadim iz govana se prema meni ponašaju kao da sam ispod njih morala sam da očvrsnem. Sada, dobili su svi hladnu kučku koja postavlja pravila. I naravno da sam dramatično ofarbala kosu u crno. Trebala mi je promena i napravila sam je. Odjednom svi me poštuju i cene. Odjednom, sve zanima šta ja mislim i kako ću ispraviti neko sranje. To nije bilo nužno loše jer sam tako napravila neprobojni štit. Moji klijenti su znali da iako oni mene plaćaju sa mnom nema zajebavanja. Radiće tačno ono što im kažem da rade inače ću prekinuti saradnju i ostaviti ih nekom osrednjem agentu koji će ih upropastiti. Kad sam završila inspekciju Nensinog stola, otišla sam do kuhinje i sipala veliku šolju kafe. Noge su me bolele od visokih potpetica i jedva sam čekala da dođem kući i presvučem se u nešto udobnije ali još nisam mogla da napustim firmu. Očekivala sam još jednog klijenta i morala sam da spremim izjavu za novinare.