Protivnici

11.

Mia

Dve nedelje kasnije

- Ja vas ne razumem. Šta to tačno znači?

- To znači da su vam šanse da ostanete trudni loše. Ne znači da ne možete ali biće potrebno puno truda. Po ovome ja bih rekao da ste nekada u toku života imali neku upalu jajnika koja nije bila adekvatno tretirana.

- Znači kontraceptivne pilule mi ne trebaju jel tako? Zbog toga sam došla doktore.

- Ne gospođice ali...

- Samo me je to zanimalo, hvala. - obukla sam se iza paravana dok mi je srce udaralo o grudni koš a svet počinjao da se urušava. To nisu bile loše vesti zar ne? Ionako nisam planirala da budem majka. To se kosilo sa mojom idejom o savršenom životu i slobodi. Zašto sam se onda za ime sveta osećala ovako loše? Verovatno nikome ne bi bilo prijatno da u srednjim dvadesetim godinama sazna da mu zdravlje nije perfektno. Došla sam kod ginekologa kako bi mi prepisao kontracepciju. Logan je kao manijak svršavao u mene, koristio je svaku priliku da me obeleži na taj način i ni najmanje nije delovao zabrinut zbog toga. Ne znači da nisam ni ja. Nakon prve menstruacije koju sam dobila od kad smo prvi put imali odnos izbegavala sam ga par dana dok ne kupim tablete. Ali, doktor je sad rekao da mi ni ne trebaju a to je bilo nekako jadno. Osećala sam se felerično bez obzira što nisam planirala da iskoristim svoje reproduktivne organe onako kako priroda nalaže.

Izašla sam iz klinike i ušla u taksi a onda samo mislila o svojoj sudbini dok sam se vozila ka njegovom stanu. Nisam ni znala zašto idem kod njega. Mi nismo bili ništa do dve osobe koje se samo jebu. Pre dve nedelje nakon što me je izjebao u usta i održao mini govor o tome kako je on veličina u odnosu na mene, dobijenog šamara i mog odlaska iz njegovog stana nastavili smo normalno da se viđamo. Uopšte nisam uzela u razmatranje njegov govor iz prostog razloga. Bio je sranje. Nismo jedno drugom bili ništa da bi me te reči pecnule. A šamar je dobio jer je bio dovoljno bezobrazan da mi čita bukvicu dok su mi usta zauzeta i bez mogućnosti da mu odgovorim. No, ništa od toga nije bilo važno jer sam stajala ispred njegovih vrata dok me je on zbunjeno gledao jer se nisam najavila.

- Nešto se desilo?

- Ništa.

- Uđi, upravo sam poručio hranu, biće za oboje. Nisam te očekivao danas.

- Zauzet si?

- Nisam. Proučavam nov projekat koji radimo od jeseni. Hoćeš nešto da popiješ?

- Samo vodu. - sela sam na kauč a Logan je otišao u kuhinju. Osećala sam se čudno u najboljem slučaju. Htela sam da zavrištim i isplačem se ali nije bilo ni mesto ni vreme a Logan je bio poslednja osoba na svetu kojoj bih se ispovedila. Nisam mislila da je nerazuman muškarac, čak šta više, dobar je slušaoc i ima izvanredne savete. Makar za Olivera. Ali zašto bih se pobogu njemu izjadala, nije imalo smisla.

- Izvoli. Pa Blu, čemu dugujem ovo zadovoljstvo? - on me je opušteno gledao a ja sam osetila kako mi brada podrhtava. Ustala sam naglo i prošetala po sobi pa se zagledala kroz stakleni zid. Nisam znala šta da mu kažem a opet sam čula reči kako izlaze iz mojih usta.

- Imam problem za koji ne postoji rešenje. Zanima me samo kako da se pomirim sa tim?

- Fokusiraj se na nešto drugo. Nađi zamensko zadovoljstvo. Pređi preko toga.

- Misliš da je tako lako?

- Nisam rekao da je lako Mia, ali ako ne možeš da rešiš problem šta ti preostaje? Da zapadneš u depresiju? Prepustiš se mislima o nečemu što ne možeš da popraviš ili svoju energiju fokusiraš na nešto isplativo?

- Dobar savet.

- Znam, prepun sam popularne psihologije. Još nešto?

- Ne to je to.

- Ostaćeš sa mnom na večeri?

- Hoću ako mi obećaš da neće biti čudno.

- Šta ima tu čudno zaboga? Ješćemo, ja ću za to vreme raditi, ti možeš da gledaš televiziju. Posle ću te jebati i ispratiti kući.

- Dobro. - tako smo i uradili. Nakon večere Logan je radio još možda sat vremena tokom kojih sam se ja istuširala i odgovarala na mejlove na telefonu. Onda smo se preselili u njegovu spavaću sobu i moja briga je isčilela kad me je preklopio svojim telom. Kad smo konačno završili, istuširali smo se zajedno a onda sam se obukla i pozivala naizmenično uber i taksi. Bilo je petak veče, verovatno je većina ljudi izlazila u provod i nisam imala način da odem kući. Doslovno sam pokušavala da dobijem vozilo pola sata.

- Karteru?

- Da?

- Možeš da me odbaciš do kuće? Zovem taksi već pola sata i ne mogu nikoga da dobijem.

- Zašto ideš kući?

- Da spavam?

- Spavaj ovde.

- Ne mogu da spavam ovde. Možeš da me odvezeš ili ne?

- Ne mogu da vozim skoro četrdeset minuta na drugi kraj grada i opet nazad, spavaj ovde.

- Gde jebote?

- U mom krevetu jebote.

- Zašto bih spavala u tvom krevetu?

- Zašto sam ja spavao u tvom krevetu do sada jedno tri puta?

- Ne znam i to me jako zanima. Nismo par da bismo spavali zajedno.

- Jel sam pomenuo da smo par? Nisam. Spavaćemo večeras tako, ionako ujutru imamo sastanak povodom odlaska na premijeru.

- Ne znam...

- Čega se bojiš Blu?

- Nemam četkicu za zube ovde.

- Imam jednu viška. Slobodno Mia, obećavam da neću pokušati da te oženim na silu jer si jednu noć prespavala u mom krevetu. Ali sa druge strane ne obećavam da te neću spopadati u toku noći. Nemam puno prilika da spavam pored zgodne žene.

- Ne praktikuješ to?

- Ne. Jebem na neutralnoj teritoriji, sigurno ne u svom stanu.

- A eto mene baš tu.

- Ne bojim se da ćeš poludeti i hteti romantiku od mene, bezbedna si skroz.

- Dobro. - pogrešila sam što sam ostala ali tog trenutka nisam bila svesna toga. Bilo je potrebno svega par meseci da sve što sam brižljivo gradila godinama padne u vodu.