Protivnici

29.

Mia

Nekoliko godina kasnije

- Ja stvarno ne mogu više ovo da podnesem. Nabijaš mi tenziju. Molim te Logane prestani. Zabrinjavaš me.

- Dobro izaćiću ali dolazim za tri minuta.

- Neka bude trideset seronjo. - konačno je izašao. Prelistala sam još poslednjih par stranica časopisa i zabeležila u glavi kaput koji ću morati da kupim kad smršam. Ako se to ikada dogodi naravno. Deset sekundi nakon što je Logan izašao, vrata od sobe su se otvorila i taman sam htela da zaurlam da mi se izgubi sa očiju kad je ušla doktorka Džoana.

- Kako si Mia?

- Savršeno doco. Kad će beba napolje?

- Samo trenutak da pogledam. Raširi noge dušo. - prečesto to čujem stvarno. Bila sam trudna četrdeset i dve nedelje što je bilo jebeno suludo. Ovo dete nije planiralo nikako da izađe napolje a ja sam jednostavno znala da neću moći više da izdržim. Nikako nisam spavala i sve me je bolelo a imala sam još dva mala deteta kod kuće o kojima sam svaki dan brinula. O da. Pet dana nakon što je Džejms napunio dve godine, rodila sam drugog sina i dala sam mu ime Aleks. Logan je bio ljut jer sam dala detetu ime bez konsultacije sa njim. Meni se baš jebalo što je Logan ljut jer je u trenutku dok sam rađala njegovog drugog sina on bio u Londonu na hitnom sastanku. Aleks je poranio tri nedelje i iako sam svesno znala da Logan nije kriv to je bila moja mala osveta. Zajedno smo bili već pet godina i ako je pomislio da će mu biti bolje kako vreme prolazi pogrešio je. Idalje mu jedem živce a on meni idalje besni i steže zube dok zamišlja kako me davi kad se raspravljamo. No, u suštini bili smo dobri. Jedan od onih parova za koje nikada niko ne bi rekao da će potrajati. Uključujući i nas. Mada, mi smo trajali i to odlično, obožavali smo se i prirodno bila sam opet trudna, jasno ne još zadugo i hvala bogu na tome ali pol bebe nismo znali. Hteli smo da bude iznenađenje iako nam je zaista bilo svejedno. Logan je za ovaj porođaj bio potpuno pripremljen tako da je zakupio ceo sprat u bolnici i nekoliko doktora. Da, dobro sam rekla. Zakupio je doktore. Platio je svakom doktoru podebelu svotu novca da dođe ovde i pazi na mene. Neke je pokupio iz Londona a neke ovde po Americi. Dobila sam predsednički apartman sa jebenim kaučom kao da će me manje boleti kad istisnem bebu od četiri kilograma jer sam u luksuznoj sobi sa staklenim stolom na kome je bila i činija sa voćem. Vrata su se opet otvorila a zapanjeni Logan kako sam ga zvala od kad smo kročili u bolnicu je bio na njima i nosio je nekoliko novih časopisa. Sranje bio je dobar.

- Vratio sam se. - očigledno.

- Super.

- Mia, hajde sada napnite, znam da ne osećate ništa ali zamislite. Kao i prošli put. - i jesam. Dvadeset minuta kasnije, potpuno bezbolno i dok mi je frizura još uvek bila na mestu a zapanjeni Logan zeleno zurio u mene rodila sam naše treće dete. Zaplakalo je čim je napustilo moje telo i bogami, bio je to žestok plač.

- Devojčica, čestitam vam. - doktorka je stavila bebu na moje grudi i ja sam je jako zagrlila dok je more suza isticalo iz mojih očiju. Bila sam tako jebeno srećna i ispunjena da nisam mogla da dišem. A Logan je ridao. Ogroman i namršten, pao je na kolena pored mog kreveta i zurio u nas dve dok je plakao kao naše novorođenče. Lili. Znala sam odmah da ćemo je nazvati Lili i nisam ni ovog puta htela da se konsultujem sa Loganom. Znala sam šta ova ćerka znači za njega. Godinama sam se borila sa njim i tugom koju je nosio u sebi zbog greški iz prošlosti. Idalje nije zaboravio, niti će, ali smo puno razgovarali o svemu i trudila sam se da zna da ću uvek biti uz njega.

- Jebote dušo.

- Uspeli smo Karteru. Uh. - Logan me je poljubio a onda pomazio našu devojčicu po glavici sa nežnošću koju do sada nisam ni znala da ima u sebi. U grudima me je stiskalo od mešavine sreće i ljubavi i svega lepog što nam se dešavalo.