Protivnici

3.

Mia

- Vidi Nikolas, ona ti stvara puno problema.

- Znam ali mi smo uvek bili takvi Mia. Nije ona oduvek bila sklona skandalima.

- Ali sada jeste i moraš da prestaneš sa tim Nik.

- Ona je samo povređena žena koja...

- Koja će tebi upropastiti karijeru. Uradi ovo na moj način i dobićeš i karijeru i devojku. Normalnu devojku. Ok? Imam prijatelja koji ima rehabilitacioni centar, pozvaću ga i najaviću je. Pomoćićeš joj tako i sve će biti anonimno. A ostalo prepusti meni.

- Dobro. Jebote kako sam se uvalio u ovo sranje?

- Dešava se.

- Hvala ti Mia.

- Nema na čemu, plaćaš me za to.

- Ti si dobra osoba.

- A ti si jedini koji mi je to rekao. Osim toga, sviđa mi se poslednja pesma, udara pravo u dušu.

- A to mi donosi puno ribica. Vidimo se Miice. - nasmejala sam se kad je mlada posrnula zvezda izašla iz moje kancelarije. Neki ljudi jednostavno nisu bili predodređeni za javnu scenu. Sličan stav sam imala i o Oliveru. Kako sam pomislila na njega tako je u kancelariju upao njegov menadžer. Logan Karter je bio moja noćna mora a čak nisam ni radila za njega.

- Gospođice Blu.

- Gospodine Karter. - seo je ispred mene, opet izvadio telefon i nakon neprijatnih nekoliko minuta konačno mi dao svoju pažnju.

- Poslao sam vam upravo na mejl prepravke koje imam. - pogledala sam u mejl i videla šta je izmenio. Nije bilo loše, svakako da sam planirala danas da dam saopštenje za javnost što sam i razglasila.

- Uredu. Danas u tri ću to obaviti. Sledeći put će mi biti potrebno više vremena prema tome neće ići ovako na bum. Poslala sam vam mejl...

- Vikendom ne radim.

- Ni ja vikendom ne radim ali...

- Dajte gospođice Blu, ne moramo da budemo u kontaktu više nego što je potrebno da obavimo posao. - pogledala sam ga ali on nije delovao ništa drugačije nego prošlog puta. Temperatura je odjednom porasla i osetila sam kako mi se obrazi zagrevaju. Hvala dragom bogu pa sam na licu imala kilogram šminke inače bi video kako sam se zacrvenela. Nikada u životu nisam predložila tipu da izađemo na piće niti bih. Posao sam obavljala u kancelariji ili na terenu svog klijenta gde je bila gomila drugih ljudi. Prvi put sam odlučila da pozovem muškarca na neki opušteni sastanak, uz piće ili ručak i on me je jednostavno odbio. Zapravo nisam ni znala zašto sam ga pozvala. Logan je bio moćan muškarac, onaj tip koji ja baš ne volim. Ali za razliku od drugih tipova on me nije gledao kao obrok koji bi pojeo. To mi je zasmetalo. Dovoljno zasmetalo da ga pozovem na piće i postupim potpuno neprofesionalno. Šta sam htela da postignem? Da se upoznamo i završimo u krevetu? Ne baš. Da padne na kolena zbog moje pojave i postavim ga u isti koš sa svim drugim muškarcima? Možda. Moj poziv je bio lične prirode zamaskiran u posao ali je interesovanje Logana za mene bilo ravno nuli da me je odbio i na privatnom i na poslovnom nivou. Jadno. Osećala sam se jadno i nisam mogla da se setim kad sam se poslednji put osećala tako a to je nešto moralo da znači.

- Da svakako. Nisam imala skrivene namere gospodine Karter, samo sa svojim klijentima negujem i prijateljske odnose koliko je to moguće.

- Čisto sumnjam. Onda to je to, pratim vas danas u tri i pozvaću vas ako bude bilo potrebno još nešto.

- Naravno. Do sledećeg puta. - pružila sam mu ruku a on se nasmejao kao da mu je cela situacija bila urnebesna pa smo se rukovali dok sam ja trpela poniženje i iznutra lizala rane. Izašao je iz moje kancelarije a ja sam spustila glavu na sto i zažmurila. Jebeni Logan Karter.