Protivnici

18.

Mia

Pet meseci nakon što mi je Logan slomio srce

Eto priznala sam to. Iako sam zadnjih par meseci provela ubeđujući sebe da on nije bitan, bio je. Bio je jebeno nenormalno važan za mene i veliki deo mog života koji ne znam kako ću ikada preboleti. Zvao me je tri meseca nakon one večeri i ja sam se kao poslednja glupača javila. Bila je noć, probudio me je i htela sam da mu čujem makar glas jer sam bila usamljena kao nikad. Nisam trebala to da uradim jer napredak koji sam ostvarila u ta tri meseca je pao u vodu. Nedostajao mi je užasno i to nisam mogla da promenim. Imao je ženu i ko zna gde je bio po svetu uživajući u svom braku i poslu. Ja sam bila niko. Makar niko važan za njega a to mi je nekako leglo tek skoro.

Dok sam ležala na bolničkom krevetu i mislila o svom neuspešnom ljubavnom životu jedna od sestri se usudila da me pita da li će bebin otac prisustvovati porođaju. Koja smejurija. Malo sam se izvikala na nju a ona mi je pojačala epidural. Nije me bolelo ništa, zakazala sam sve kako treba i naglasila deset puta da ne želim da me boli bilo šta. Platila sam papreno bolnicu i uslugu i hoću da se porodim kao kraljica.

- Mama sad probajte da gurajte. Otvoreni ste kako treba i...

- Nemojte da mi pričate da sam otvorena dole pobogu ženo. Samo mi kažite šta da radim.

- Onda gurajte. - nisam osećala ništa ali sam zamislila da guram i napinjala sam se kao manijak nekoliko puta a onda sam začula svog sina. Malac se drao iz petnih žila, imao je gomilu crne kose i savršeno pufnaste obraščiće. Sestra mi ga je stavila na grudi dok sam ja vrištala kao luda jer nisam mogla da dišem od sreće koju sam osećala. Postala sam mama ovom malom čovečuljku i odmah sam se zapitala kako sam mogla da budem toliko glupa i nezrela da pomislim uopšte da ne želim dete. Moj sin je bio savršen i volela sam ga ljubavlju koju nisam mogla ni da opišem. Da je moglo odmah sada bih rodila još makar troje dece. Stavila sam ga na grudi kad ga je babica oprala i učili smo zajedno da sisa. Bože, kako sam samo volela svoje dete.

Izašla sam iz bolnice nakon četiri dana. Moji roditelji su došli kod mene na početku devetog meseca i tata nas je pokupio iz bolnice. Mama mi je puno pomogla, naučila me nekim osnovama i samo sam uživala u svojoj bebi. Nakon mesec dana su se vratili za Njujork jer su videli da sam ušla u štos i da mi je potrebna samoća. Period oporavka je prošao a trebala je i moja psiha da zaceli. Nisam imala Logana i koliko god da je Džejms trebao oca nisam imala srca da mu rasturam brak. Obilazila me je Ivon koja je totalno bila u modu novopečene tetke i samo mu je kupovala igračke i odeću i bila sam mirna i zadovoljna sama sa svojim sinom.

Šest meseci kasnije

Kad je Džejms napunio sedam meseci moji roditelji su bili u poseti i odlučila sam da izađem sa Ivon. Jedva sam se odlepila od svog sina ali znala sam da moram malo da se proluftiram inače ću poludeti. Nije mi teško padala briga o sinu ali više nisam imala mleka, on je bio na dohrani i jeo je kašice a pošto sam se celu trudnoću pazila htela sam da popijem. Bila sam majka i nisam planirala da se napijem kao stoka ali sam htela malo da igram i popijem koje piće. Džejms je ionako spavao po celu noć tako da nisam imala brige da ću nešto propustiti.

Izašle smo u klub gde je Ivon obično izlazila i to mi je sve bilo nekako čudno. Volela sam dobar provod ali više nisam videla nikakvo zadovoljstvo u tome. Dete mi je postalo centar sveta i shvatila sam da to više nije za mene. No, bila sam tu tako da sam se prepustila dobroj muzici i ipak zadržala na kiseloj vodi jer mi je odjednom postalo neukusno da pijem a imam malo dete. Kao da je nekoga bilo briga. Ali bilo je mene.

- Mia opatica. - Ivin je tresla dupetom uz neki pop a ja sam se stidljivo mrdala. Ne znam šta mi je bilo ali sam samo htela da odjebem kući kod svog deteta.