Protivnici

5.

Mia

Nedelja mi je prošla u depresivnoj epizodi i poručivanju gomile brze hrane. Pojela sam celu kanticu sladoleda i sažaljevala se do besvesti. Toliko sam bila mizerna da sam čak pozvala i mamu i slušala četrdeset minuta o nekom zamku u Rumuniji gde se veruje da je živeo Drakula. Sve, samo kako bih skrenula pažnju sa prokletog kartanja.

Jutros sam uletela u firmu dok mi je po glavi odzvanjalo od zvonjave telefona i obletanja moje nove sekretarice Dženkis oko mene. Taman što sam joj rekla da mi donese veliku šolju kafe i krenula ka kancelariji, Majk je izašao iz svoje i pred svima počeo da urla na mene. Kako sam ga samo mrzela u tom trenutku.

- MIA!

- Sranje Majk šta je sada? Zašto vičeš ovako rano?

- Opet kasniš. Opet jebeno kasniš šta nije uredu sa tobom? Čeka te stranka u kancelariji Mia i kunem ti se ako i sutra zakasniš na posao letiš iz firme. Ovo nije pijaca da dolazi kad ko hoće. - prevrnula sam očima a to je bilo najviše što je danas mogao da dobije od mene. Bio je ponedeljak, nisam imala nikoga zakazanog ovako rano i još uvek sam se oporavljala od stresa koji sam preživela nakon žurke kod Ivon. Trebalo mi je dva dana da obradim uopšte informaciju da sam svoje tange koje su bile natopljene mojom željom za Loganom, dala njemu u ruke. Jebiga, ponela me je situacija, alkohol i njegov pogled kojim me izaziva da se suprostavim. Nisam ni najmanje sumnjala da je nakon toga otišao kod krakate plavuše i izjebao život iz nje onako kako bih volela da uradi meni dok su moje gaćice stajale odbačene negde u dnevnoj sobi. Logan je bio opasan muškarac za mene i iako sam to ponovila sto puta, očigledno je da idalje nisam shvatala to ozbiljno. Zašto sam mu za ime sveta dala svoj donji veš? Bravo Mia, upravo si postala gluplja od amebe. Ušla sam u kancelariju i dan je upravo postao još gori jer je pomenuti Logan sedeo za mojim stolom i čačkao telefon.

- Nisam znala da imamo sastanak.

- Nemamo.

- Pa? Kako mogu da vam pomognem gospodine Karter. - gospodine Karter? Stvarno Mia, dala si mu svoje gaćice, slobodno smeš da pređeš na neformalno pozdravljanje.

- Oliver ima ponudu za tebe.

- Da? - očigledno je on presudio da je vreme za formalnost prošlo. Kupovala sam sebi vreme pre nego što konačno sednem u fotelju i forsiram se da ga pogledam u oči. Odložila sam kaput i šal na vešalicu, uzela fasciklu iz ormara koja mi apsolutno ne treba i konačno sela u stolicu. A on je sve to propratio pogledom.

- Želi da radiš samo za njega. Plata bi ti bila pedeset hiljada mesečno. - jebeno sranje. Sada sam primala oko petnaest hiljada i to je bilo strava ali imala sam previše klijenata i nenormalan broj radnih sati u toku nedelje.

- Ja volim da radim ovde.

- Verujem. Ali imaš puno klijenata, konstantno dobijaš nove i to je puno posla. Ovako, ne bi imala standardno radno vreme osim da se ponekad pojaviš sa nama negde gde je potrebno, eventualno odeš sa njim na neku svečanost i izdaješ saopštenja za medije kad napravi sranje.

- Zašto?

- To samo on zna.

- Ali ti pričaš umesto njega onda bi trebalo i ti da znaš?

- Nije podelio sa mnom.

- Ne razumem.

- Pedeset hiljada Blu?

- Razumem ali faktički ću biti besposlena dok on ne odluči da napravi neki skandal i za to ću primati svaki mesec pedeset hiljada.

- Da. Posao iz snova zar ne?

- Recimo da jeste. Da li bih morala da putujem?

- Da. Kad se snimi film ideš na premijeru ali ako je film bomba i ima premijere na nekoliko kontinenata ideš sa njim.