Hercegovko sa Neretve

Meni ne smeta kupanje

"Pa Marina zlato otkad te nisam vidjela. Jao, što si narasla." Prihvati me Elina baka odmah s vrata.

"Kako ste tata Slave?"

"Ma dobro sine, za ove godine dobro. Nego otkud vas?"

"Ma idemo kod Pere na roštilj bako, pa smo samo došle da te pozdravimo." Kaže joj Ela.

"Ta nije se vratio mali? Pozdravi mi ga, nisam ga vidila ne pamtim."

"Hoću hoću. Doći ću i tebi idući tjedan na malo duže. Sad idemo da nas ne čekaju."

"Ajde, ajde. Družite se kad možete."

Pozdravimo je pa preparkiram auto 50 metara dalje kako ne bi morale vući stvari.

"Jesam ja tebi rekao da ne nosiš ništa?" Odmah Pero počne prodiku Eli čim nas vidi sa tolikim vrećicama.

Ne registriram što mu odgovori jer mi mozak stane u sekundi s obzirom da prema meni juri pas veći od mene.

"SIA!"

Kako se to prolomi tako pas automatski stane. Uff. Inače volim životinje i stavrno ih se ne bojim, ali ne mogu reć da mi svašta nije prošlo kroz glavu u ovim trenutcima.

"Sorry, nepoznata si joj." Kaže Martin prilazeći mi i uzimajući vrećice dok pas lagno došeće do njegovih nogu.

"Mirna." Kaže gledajući u nju.

Ja se spustim u čučanj te joj pružim ruku da me onjuši, a kad se uvjerim da je sigurno i pomazim je. Belgijski ovčar, sigurno je pametnica, a ne sumnjam i da je dobar čuvar.

"Jesi ok?" Upita Martin.

"Ma jesam, ne brini. Nije mi bilo baš svejedno, ali vidim da je dobra. Samo me malo iznenadila." Kažem i krenem prema dvorištu.

"Kad prije?" Pitam kad vidim da je Pero već zapalio vatru.

"Pff, da čekamo vas dvije ne bi jeli do ponoći."

"Ma je li?" Oglasi se Ela uvrijeđeno.

"Gdje ti je seka?" Upitam jer je nisam baš odavno vidjela, usput prekinuvši bilo koji pokušaj prepirke između ovo dvoje koji su kao mala djeca ponekad.

"Zbrisala na more."

"Eh, lako tako."

"Mogle smo i mi!" Ubaci se Ela.

"Kad ću ženo?" Upitam jer stavrno ne znam kad je ona to planirala ubacit.

"Sutra." Ispali k'o iz topa.

"A ne da mi se na dan. Previše mi je to kentre."

Ne volim previše biti na suncu, tako da je moje idealno vrijeme za kupanje ujutro i kasno popodne, a za to se na dan ne isplati ići.

"Pa možemo prenoćit."

"Jer baš ima slobodnih apartmana." Zaključim. "I uostalom, radim u utorak." Dodam.

"A dugo je do utorka."

"Nas dvojica smo kontali sutra u mene u Bašku. Ajte s nama." Kaže Pero dok stavlja meso na roštilj i tako prekine moje odbijanje Ele.

"Pa da vama dosađujemo. Neka Ela, dogovorit ćemo se. Ima ljeta."

Glupo mi je njima kvarit planove. Dosta što su zadnja dva dana s nama.

"Da nam dosađujete ne bih vas ni zvao." Obrazloži.

"Ajde Maki." Ubaci se Ela.

"Što ti kažeš?" Upitam Martina.