Marina's P.O.V.
"Mamaaa!" Zaleti mi se odmah s vrata u zagrljaj.
"Pa hej." Kažem grleći ga.
"Ja bih bracu ili seku." Šta bi? Kunem se, udavila sam se sa svojom pljuvačkom.
Pogledam šokirano u Martina koji spušta njegove stvari u kut i umire od smijeha.
Začepim Tinove uši pa mu se obratim.
"Zašto mi se preko djeteta pokušavaš uvuć u krevet?"
"Nisam ja ništa. I mene je šokirao."
Spustim ruke s Tinovih ušiju pa ga pogledam.
"Odkud sad to?"
"Dosadno mi je samom. Svi imaju nekoga za igrati se. Sad mi je u bake baš bilo zanimljivo cijeli dan biti s rođacima."
"Ajde, idi peri ruke i presvuci se. Kasnije ćemo o tome pričati."
Zatekao me, baš. Nisam ni razmišljala o djeci, o vezama uopće. Zadnjih 5 godina smo bili ja i on i to mi je bilo dovoljno. Nije mi palo na pamet izaći sa nekim, a ne nešto drugo. Sad je Martin tu, ali ni to nije ništa, još. Kakvo drugo dijete? Kupit ću mu psa. Neće mu biti dosadno.
"Stvarno mu nisi ništa govorio?" Upitam Martina čim se malac izgubi iz sobe.
"Kunem ti se. Isto mi je rekao. Zatekao me usred vožnje. Dobro mi nije bilo."
"Bože..." bude sve što izustim
"Al moraš priznat, nije mu loša ideja." Nasmiješi mi se i podigne obrve.
"Na skliskom si terenu Erliću." Kažem i odem natrag u kuhinju jer su me prekinuli u pripremanju večere.
Ubrzo se i njih dvojica nacrtaju za kuhinjskim stolom. Tin odmah uzme postavljati tanjure. To mu je glavni zadatak. Iako je mal, učim ga svemu.
"Tata, hoćeš spavati ovdje?"
Ne pustim Martina da odgovori već se umiješam. "Ostani večeras, da se ne vraćaš po mraku. Mogu ja spavati kod Tina."
"Ja bih s tatom u sobu." Zakmeči odmah. Zadnjih par dana je posato baš razmažen.
"Ostat ću, ionako moram sutra do Sesveta nešto. Dogovorit ćemo se s mamom mališa. I ona te poželjela."
Istina je. Koliko god kratak period ova 2 dana bila, poželjela sam ga. Navikla sam da je stalno tu, da se vrti oko mene, da ga opominjem, da se mazimo. Od 7 dana u tjednu 2 prespava u svojoj sobi, obično se kod mene uvuče u pola noći.
"Pa možemo onda svi skupa. Mamin krevet je dovoljno velik." Ukopaj me sine, kad možeš. Baš ti hvala.
"Spavajte ti i tata u mom, a ja ću u tvojoj sobi."
"E neću, hoću ovako kako sam ja rekao." Šta mu je danas? Prohtjeva na sve strane.
"Ajde jedi, pa ako pojedeš, dogovorit ćemo se."
Naravno da je iz inata pokupio svaku mrvicu s tanjura. Zatim je natjerao Martina da idu po sladoled dok sam ja ostala pospremiti nered. Martin je još neiskusan u očinskoj ulozi, previše mu popušta.
Nisu se previše zadržali jer je slastičarnica bila baš ispod zgrade. Čak sam i ja dobila kuglu. Ne vjerujem da nije zaboravio koji mi je najdraži tijekom svih ovih godina.
"Zna li ti mama da imaš curu?" Zeza ga Martin dok se on jadan muči sa sladoledom.
"Imaš curu i nisi mi rekao?" Šokirano ga upitam. Meni niakd nije spomenuo nikakvu curicu.
"A tataaaa. Trebao si šutit." Nanervira se i postidi odmah.
"I tko ti je cura?" Ne popuštam.
"Neću ti reć." Kaže nadureno i otrči u svoju sobu.
Nasmije me ovom reakcijom, a čim nestane Martin se raspriča.
"Cura s prvom kata." Objasni u jednoj rečenici.
"Nela?" Pitam zbunjeno, jer na prvom katu nema nijedno dijete, samo studenti.
"Ne znam kako se zove, ali neka što ga je čuvala par puta."
"Hahaha, koji pametnjaković." Cura je studentica, čuj njega da mu je cura.
"Šta su rekli tvoji kad su ga vidjeli?" Upitam nakon par trenutaka tišine.
"Nisam im ni morao reć tko je. Kaže mama da je odmah skontala koliko ličimo."
"Na mene je samo tvrdoglav. Nisu ništa više rekli?" Zanima me što o meni misle. Nemoj da te moram izravno pitat.
"Pa ovaj...mama je bila malo zbunjena i li-la, ali omekšala je brzo."
"Ukratko, nije joj se svidio moj postupak i sad me mrzi. Razumijela sam." Zaključim.
"A dajjj...Nije joj bilo najjasnije, ali je sad sve pet. Mislim da je zaboljelo što ga upoznaje ovako kasno. Ne sekiraj se oko toga."
"Iskreno, boli i mene."
"Nema tužnih tema. Trebamo dijete za krevet spremat." Utješno me pomazi po ramenu.
"Neću još spavat." Ubaci se mali koji se odjednom tu stvorio.
"Jesi ti to nas prisluškivao?" Pogledam ga upitno.
"Ne. Gleda mi se crtani."
"Kasno je, nema crtanih. Vrijeme je za spavanje."
"Ali mamaaa?!!"
"Shh, moraš slušat mamu. Inače nema onog što smo se dogovorili." Ubijedi ga Martin, a on odmah poleti prati zube.
"Što ste se dogovorili?"
"Muška tajna." Odmah ušuti.
"Martine?"
"Reć ću ti kad bude vrijeme za to."
"A to će biti?" Daj ne možeš mi to radit. Zna koliko sam znatiželjna i još me zeza.
"Kroz par mjeseci."
"A daj, ko će to dočekat."
"Strpljen spašen." Mrš.
"Jebi se." Odbrusim mu.
"Ako si raspoložena." Ma jel? Dobije jastuk u glavu. Dobila bi i ja, ali bitku prekine Tin pokazujući svoje čiste zubiće.
"Obavio sve?" Upitam i dobijem klimanje glavom kao odgovor. Čak se i u pidžamu presvukao.
"E hajmo u sobu onda."
"Pa šta čekate? Jesmo rekli svi spavati u mame?" Napadne nas kad se ne pomjerimo. On ne popušta što se toga tiče, zar ne?
"Jel moramo?"
"Da." Čvrsto kaže.
Kuku meni. Potraje dok se i ja i Martin spremimo za kreveta. No, na kraju se smjestimo, a malac bude između nas.
Zahvaljujem sama sebi što sam izabrala veliki krevet kad sam ga kupovala. Ne znam što bih da nisam.
Ja taman zakunjam, Tin se pomjeri. Ili se okrene ili me šutne nogom, uglavnom, probudi me.
Prebacim ruku preko njega, nadajući se da će se bar malo primiriti. Kako nije učvrstio san dosad? Iznenadi me kad osjetim prste na svojoj koži i češkanje koje počne ubrzo nakon toga.
"Hvala." Kažem tiho. Umirit će me. Znam da hoće, uvijek je.
"Dužna si mi jednu turu sutra uz kavu." Progovori tiše nego ja.
"Dogovoreno."
Nismo više pričali, nismo ni imali kad. Plan mu je jako brzo upalio i spavala sam u roku od keks.
YOU ARE READING
Hercegovko sa Neretve
Fanfiction"Zanemarit ćemo sad što se dogodilo između nas, je li istina ili nije. Ovo što ću ti sad reći je možda i najgora stvar koju sam u životu uradila i krivo mi je najviše što sam to tek shvatila, što mi mozak nije radio tad kao sad. Da je, definitivno b...
