Hercegovko sa Neretve

Šta je ljutko?

"Nisu se valjda opet izgubili?" Sada sam ja ta koja zatiče samo njega ulazeći u kuhinju.

"Pero je izašao prije satak, a nisam Elu provjeravao." Kaže spuštajući već spremnu šalicu kave ispred mene.

Nekako smo se navikli ovih dana, kako smo uglavno nas dvoje, tko prvi ustane pravi kavu i za drugog.

Zahvalim mu kratko pa kažem da ću ja provjeriti Elu nakon kave.

"Što si ti tako rano ustao?"

"Nisam  spavao nešto puno, pa mi se nije dalo više vrtit po krevetu."

Odgovorim jednim "aham" te se posvetim kavi.

Kad završim s istom odem do Eline sobe, ali je ne nađem budnu. Naprotiv, spava kao zaklana i pitanje je planira li uopće ustajati danas, pogotovo jer je vjerojatno mamurna.

"Neće se ta budit danas." Kažem kada uđem u dnevni.

"Pitanje je je li uopće spavala ovih dana."

"Istina." Složim se. "Hoćemo se mi spuštat na plažu ili?"

"Pa ja sam za. Možemo dolje i ručat, a njoj ponesemo picu ili nešto."

"Ne moraš mi dvaput reći da ne trebam kuhat." Nemam ideje više. Da vi samo znate koliko je teško spremit obrok koji profesionani sportaši mogu jesti bez velike grižnje savjesti, a da ga u isto vrijeme i ja želim jesti. Hvala Bogu, vruće je pa jedino i mogu jesti nešto lagano, ali ostala sam bez ideja.

Nabrzinu se spremimo te zaputimo na plažu, ali ovaj put ipak odemo na onu "normalnu" i zabacimo se u neki kutak na samom kraju.

Potopim samo stopala u more i cirkulacija mi stane koliko je hladno, vjerojatno zbog kiše koja je noćas padala. Za razliku od mene on je, iako je u plićaku, već zaronio. Meni je iskreno i ovako super s obzirom na prizor pred očima koji, sigurna sam, ne smeta nijednoj ženskoj osobi na plaži.

Kad otrese kosu od vode pogleda u mene začuđeno.

"Hajde, šta čekaš?" Postavi to kao najnormalnije pitanje.

"Prehladno je."

"Ma nije hajde."

"Neka, super mi je ovako." Kažem i odlučno ostanem stajati na istom mjestu.

"Ma daj, ovo ti je zadnji dan ovdje. Normalno da ćeš se kupat." Kaže dok samnjuje tu već malu razdaljinu između nas.

"Lako tebi za reći. Ti si stalno u ledenim kupkama. Meni od ovog zubi cvokoću."

"Jao izgovora." Ustane iz vode i stane do mene. "Hajde, malo pomalo."

Osjećam se kao da mi je 5 godina pa mi mama govori da idem korak po korak dok se ne naviknem.

"Ma kupaj se ti. Ja se odoh sunčat." Okrenem se da pođem prema ručniku koji sam raširila na osunčanom dijelu.

"A ne ne." Čujem ga iza sebe i nađem se u zraku.

"Aaaa hladan si! Ne dao ti Bog da me ubaciš. Neću progovorit  s tobom više nikad." Udari me flashback od one večeri kod Pere kad sam završila u vodi protiv svoje volje.

Njemu je ovo sve smiješno. Budala.

"Martine! Ljudi gledaju. Spusti me."

"Budi tiša pa neće gledat." Zaključi. "I neću te bacit. Polako ćemo ući."

Krene koračati tako sa mnom u naručju, a ja pretrnem kad me hladna voda dodirne. Ne zezam se kad kažem da mi je cirkulacija stala.

"Bezobrazan si." Kažem te čim me spusti počnem opet plivati prema bovama kako bih se bar plivanjem pokušala zagrijat.

Sjednem opet na njih tako da me bar sunce grije po leđima ako ništa.

Ubrzo nakon tog i on izroni tik ispred mene.

"Šta je ljutko?" Upita vidno zabavljen situacijom.

"Nisi fer. Smrzajem se." Požalim se.

"Pa dobro ima načina za zagrijati se."

Osjetim kako mu je desna ruka polovično na konopcu, polovično na mojoj butini. Lijevom se penje preko moje desne, sve do mog vrata i kad ga dotakne još jednom se stresem zbog kapljica hladne vode koje se nađu na mojoj koži.

Moje se noge opet nađu oko njegovog struka i tako držim balans za oboje, dok su nam oči fokusirane jedne na druge.

Ovaj put ne umišljam da se približavamo, a to mi i potvrdi kad svoje usne blago nasloni na moje.

"Toplije?" Tiho pita kad se odvojimo.

"Mhm." Promrmljam.

Ne da je toplije, osjećam da mi krv vri.

Prebaci sad obje ruke na moj struk te me lagano skine s konopca.

"E sad možemo plivat." Kaže i krene prema plaži.

Šta ovo bi? Iskreno, divim mu se kako je on ovako ležeran nakon ovog. Ja ne znam gdje se nalazim.

Nismo se zadržali predugo, a zbog malo čudne atmosfere odustanemo od ručka na plaži te samo pokupimo pice i zaputimo se prema stanu. Danas je očito cheat day.

Za divno čudo, u stanu nas dočeka budna Ela.

"Oho uspavana ljepotice." Isprovociram je odmah s vrata.

"Shhh." Stavi ruke preko ušiju. "Glava mi puca."

"Gladna?" Upita je Martin spustajući kutije s picom na stol.

Ona samo klimne glavom jedva se protežući da uzme komad.

"Pa gdje ti je dragi?"

"Vjerojatno na avionu za Francusku."

"A zato si se ti sjetila pojavit." Sad je Martin taj koji je zeza.

"Erliću, nisam raspoložena za zajebancije." Pogleda ga preko oka.

"Ništa morat ćemo do Francuske uskoro, da nam ne budeš tužna." On nastavi, ali ga brzo ušutka jastukom.

"Šta ste vi radili ovih dana?" Upita sad se okrećući prema meni.

"Ništa specijalno." Odgovorim kratko. Ne mislim joj ništa prepričavat pred Martinom sigurno. A s obzirom da nemam pojma što je taj poljubac i značio, upitno je hoću li joj ga uopće i spominjati.

***

"Vozim te u stan ili odmah na posao?" Pita kad uđemo u Mostar. Elu i Peru smo ostavili u Širokom, a pokupili Siu jer čim mene ostavi ide za Tinj kod svojih.

"U stan." Odgovorim kratko.

Ubrzo stignemo i do zgrade te se zaustavi odmah pred ulazom.

"Sačekaj odnijet ću ti ja kofer gore." Kaže i pođe otvoriti vrata.

"Ma ne trebaš. Nije toliko težak."

Džaba ja pričam kad je on već izašao i iznio ga iz prtljažnika.

"Ozbiljno, mogu sama. Ima lift, nije mi problem."

"Ok nosit ćeš sama, ako prije toga dobijem poljubac." Ispali direktno.

Pogledam ga začuđeno.

"A ti bi poljubac?" Upitam kroz smijeh, iako sam i dalje zbunjena.

"Jedan oproštajni." Kaže dok ruku već stavlja na moj struk.

"Pa kad je oproštajni..."

Ovaj put budem ja ta koja prisloni usne na njegove. Mislim da je ovaj i duži od prvog. Pitanje je koliko bi potrajao, ali Sia zalaje kroz otvoren prozor i prepadne nas oboje.

"Ljubomorko." Tiho kaže Martin okrećući se i gledajući u nju.

Približim se prozoru pa je pomazim još jednom, a prije nego uđem u zgradu dobijem i zagrljaj i poljubac u čelo koji je, ako mene pitate, vrijedniji od ona dva zajedno.

Uđem u stan i jedino što mi prođe kroz glavu je pitanje "Što sad?"