Balkanske hronike III - Vrli novi svijet

DIO 3: Između svjetlosti i tame - Poglavlje XIII

„Bugarska ponovo pripada bugarskom narodu i svim njenim građanima. Više nikada nećemo biti sluge korporacije, niti ćemo saginjati glavu i dopuštati da nas pljačkaju, da nas ucjenjuju, da gaze po našem dostojanstvu i našoj slavnoj istoriji", govorio je, sa televizijskog ekrana, visoki i crnokosi muškarac kasnih četrdesetih godina, u elegantnom crnom odijelu. „Mi smo ponovo pronašli svoj put u budućnost. Zajedno sa našim saveznicima i prijateljima iz Grčke, Srbije i drugih zemalja regiona, Bugarska krupnim koracima grabi naprijed u budućnost... budućnost koja je zajednička svima nama i u kojoj ćemo se svi zajedno boriti za naš položaj u Evropi i u svijetu..."

Uroš je, u društvu sa Tomislavom, Tihanom i Milošem, pažljivo gledao u veliki zidni monitor u sjedištu Organizacije i oduševljeno pratio aktuelnu situaciju u Bugarskoj. Tokom prethodnog dana su izbili nemiri u svim većim gradovima, a posebno u Sofiji. I ti nemiri su tokom noći prerasli u nasilne demonstracije i konflikt između narodnih masa i snaga bezbijednosti. Već jutros, sve je bilo gotovo. Ogromni narodni bunt je završio sav posao. Bugarska vlada je srušena, a vlast je upravo sada preuzimala nova revolucionarna vlada na čelu sa Kostadinom Markovom, istaknutim članom Balkanskog saveza.

Očekivao je da će biti konflikta u Bugarskoj. Znao je da će Kokinos odmah iskoristiti svoje resurse da prenese revoluciju iz Grčke u Bugarsku. I znao je da neće štediti na tome. Ipak, nije očekivao da će se sve odvijati ovako brzo i na ovakav način. Bio je impresioniran i zatečen onim što je vidio. Nikolas Kokinos je nadmašio sam sebe. I iskoristio je svoju obavještajnu mrežu u regionu da uz pomoć svog saradnika iz Treće sekcije, bugarskog lidera radikalne ljevice, Kostadina Markova, izvede ovakvu spaktakularnu i neočekivanu revoluciju, te dovede Balkanski savez na vlast u Sofiji. Ovim posljednjim dešavanjima, Balkanski savez je upravo završio prvu fazu svog djelovanja na Balkanu. Sada su u svim državama regiona na vlasti bili ljudi iz njihove organizacije i čitavo Balkansko poluostrvo je bilo spremno za nove odnose snaga i za sveukupne procese integracija.

I upravo u takvim odličnim okolnostima, oni su imali tako teške probleme u Srbiji. I sada je postojala jasna opasnost da će, uprkos svim drugim uspjesima, Srbija promijeniti stranu i samim tim srušiti sve dosadašnje uspjehe u regionu.

To je, po njegovom mišljenju, bio veoma ozbiljan problem. To je bila situacija u kojoj su mogli izgubiti pozicije vlasti u zemlji, a istovremeno, postati direktne mete vojnih snaga te zemlje. I to više nije bila pretpostavka. Više nije bile sumnje u Milorada Škrbića i njegove planove.

Informacije su jasno govorile o čemu se ovdje radilo. Milorad nije radio sam. Nije bio u pitanju interes ljudi oko njega i tih vojnih i obavještajnih krugova u Srbiji. U pitanju je bilo nešto drugo, nešto mnogo dijaboličnije i opasnije.

I on je toga jako dobro bio svjestan.

„Postigli smo prvu pobedu. Vreme je da nastavimo taj pobednički niz", u sljedećem trenutku, rekao je Stanačev. Sjedio je preko puta njega za staklenim stolom, te opušteno povukao dim cigarete.

„Da. Nemamo više vremena niti prostora za taktiziranje", odlučan je bio vođa Organizacije. „Moramo zaštititi Vladimirovu poziciju i moramo poslati jasnu poruku Miloradu i onima koji stoje iza njega."

„Morana i Valkire! To dovoljno govori o onima koji stoje iza njega", uključio se Miloš. „Milorad je insajder tih nevidljivih neprijatelja... tog famoznog barona i njegovih prijatelja. I on, pod hitno, mora biti likvidiran."

„Miloš je u pravu. Valkire su ponovo u igri! Prvo Žizel u Makedoniji i Albaniji, a sada Morana u Beogradu", ozbiljnim i dramatičnim tonom, uključila se Tihana. „Ponovo nas napadaju oni nevidljivi centri moći. I ponovo na nas šalju svoje legione ubojica."

„Da li smo sto posto sigurni da Milorad radi sa njima?", upitao je Stanačev.

„Juče je u generalštabu bio ruski industrijalac i bivši general Crvene armije, Boris Fedorov", ozbiljnim tonom je rekao Uroš. U govoru je naglašavao značaj ovih svojih riječi. „Došao je u društvu Bratstva ruže i te famozne žene... te Morane."

„To je provereno?"

„Da. Definitivno je tako. I to je razlog zbog kojeg više nisam u dilemi", zabrinuto je nastavio vođa Organizacije. „Vreme je da krenemo u akciju i da odlučno udarimo po njima. Dok još nije kasno."

„Vladimir je sinoć bio na televiziji. Optužio je Škrbića i te njegove da pokušavaju silom da sruše vladu Srbije i uvedu vojnu diktaturu", zadovoljno je rekao Miloš. „Sada su oni u defanzivi i sada smo mi ti koji imamo prednost."

„Postoji nova pretnja. Imam podatak od naših obaveštajaca bliskih Škrbićevim krugovima da postoje nekakve kompromitujuće video snimke o Vladimiru koje planiraju da lansiraju u javnost", i dalje je zabrinut bio vođa Organizacije. „Reč je o snimkama koje su u beogradskim stanovima načinili naši agenti, a gde je u glavnoj ulozi naš cenjeni prmijer."

„Koliko su loše te snimke?"

„Nisam siguran, ali ako uzmemo u obzir zanimanje Milorada Škrbića za njih, onda su prilično loše", odvratio je Uroš. „Već od ranije sam upućen u tu tamnu stranu našeg prijatelja Vladimira i te njegove noćne sportove sa mladim devojkama."

„I Nives je bila jedna od njih, zar ne?", uključila se Tihana.

„Da. Nives je imala svoje redovne susrete sa njim", potvrdio je vođa Organizacije. „I svi ti susreti su redovno snimani od naše strane, za svaki slučaj, jer od početka nismo bili tako sigurni u aktuelnog premijera i njegovu stopostotnu lojalnost našim cljevima. Morali smo da imamo nekakvu garanciju u vidu tih snimaka."

„I sada te naše garancije poseduje neprijatelj", ozbiljnim tonom, konstantovao je Miloš.

„Na žalost, izgleda da je tako", potvrdio je Uroš. Zatim je zapalio novu cigaretu „kamela", te lagano povukao ukusni dim. „I to sada može biti ozbiljan problem čije rešavanje nam mora biti prioritet."

„Otkud znamo da one nisu već na netu? Ili da nisu već kopirane u stotinu primjeraka?", ponovo se uključila Tihana.

„E tu priča postaje posebno zanimljiva. Te snimke, navodno, poseduje neko treće lice koje uopšte nije bilo u Srbiji i koje je uhvaćeno od strane Miloradovih ljudi i danas dovedeno u Beograd. Ta osoba se nalazi na tajnoj lokaciji gde je drže njegovi ljudi i gde, verovatno, upravo sada pokušavaju da saznaju gde se nalazi sporni snimak."

„Ko je ta osoba? Kako se uopšte desilo da poverljivi snimci budu ukradeni iz Prve sekcije?", sumnjičav je bio Miloš.

„Navodno je u pitanju neko iz vrha Saveza. Neko ko ima pristup i ko je svoje pozicije iskoristio da se domogne tih snimaka", ozbiljnim tonom je rekao vođa Organizacije. „Prema dostupnim podacima, izgleda da se snimci nalaze na eksternom hard disku i da su kodirani. I izgleda da ih je neko izneo iz prostorija Prve sekcije negde tokom prethodnog leta, u periodu naših sukoba sa Janezom i njegovim ljudima."

„Ako je Janez bio iza toga, zašto onda nije iskoristio sporne snimke kada je imao priliku?"

„Verovatno mu nije bilo potrebno tako nešto. Vladimir je bio naša uzdanica, ali u to vreme nije bio premijer i nije mu bilo bitno da troši takav adut", siguran je bio vođa Organizacije. „Sigurno je to sve čuvao za posle, ako bi okolnosti bile takve da bi mu trebao pritisak na Vladimira."

„I sada više nema Janeza, ali i dalje postoje sporne snimke koje sada Milorad planira da upotrijebi protiv njega, a neizravno i protiv nas", ponovo se uključila Tihana.

„Da. Upravo tako. I zbog toga moramo da delujemo brzo i odlučno", nastavio je Uroš, te potom povukao naredni dim ukusne cigarete. „Imam informaciju o sigurnoj kući gde Milorad čuva tu osobu i njene dragocene podatke. Mi moramo odmah da krenemo i da po svaku cenu eliminišemo ovu pretnju."

„Odmah ću okupiti operativce", samouvjeren je bio vođa Prve sekcije. Nesumnjivo je jedva čekao da ponovo krene u akciju.

„Morate biti oprezni i spremni na sve. Rezidencija o kojoj govorim je dobro čuvana. Tamo su verovatno i pripadnici Bratstva ruže. I sigurno neće biti lako", oprezan je bio Uroš. „Ali, veoma je važno da budemo brzi i da sprečimo tog izdajnika Saveza da preda taj snimak Miloradu i njegovim saradnicima. Vreme je sada zaista ključno. I nemamo ga za bacanje."