Ključ hrabrosti

Krivica

Nikolina

Sedila ispred operacione sale gledala u svoju belu bluzu na kojoj su se jasno videli tragovi krvi one male devojčice, dok je rukama stezala mali lančić sa leptirom koji bio imitacije srebra i poruku koju je napisala za sestrcu , dok su mi kroz misli odzvanjale reči te male dušice a to je reci moj mami da sam joj odavno oprostila, pre nego što je skolipila svoje okice rekla mi je samo da se pobrine za njenu seku i da joj nađem neku dobru porodicu koja će je voleti.

Ubrzo sam ugledala kola hitne pomoći koja dolaze ispred urgentno centra iz onog istog prvca odakle sam ja kolima stigla sa malom Andrijanom , a iza hitne ugledala sam kola od Luke koji se parkirao iz hitne pomoći.

Luka..

Prilazim svojoj maleckoj da je zagrlim jer znam da ju sve ovo sa dom za decu pogodilo , kada sam hteo da je poljubim jer mi jako falila dok je bila na bolovanju i dok ju je onaj njen imao samo se je zagrlio rekao biće sve uredu malecka sa onom malom mrvicom a onda posle ovog idemo nas četvoro iz ovog grada.

"Luka o kakvom ti odlasku pričaš"?

"O našem odlasku sa tvojom decom iz ovog grada da započnemo novi život"!

"Čekaj ti planiraš budućnost sa mnom i sa mojom decom , a gde je u toj priči tvoja kći Nikol"?

"I ona ide sa nama na taj put"!

"Lepo si ti sve to isplanirao ali mene i moje dece nema u toj priči Luka , jer ja ne idem nigde sa tobom jer ja volim svog supruga"!

"Jesi li ga volila kada si bila samnom u krevetu"?

"Stvarno si kreten Luka".

"Sada sam kreten a dok si stenjala u mom naručju dok sam te jebao onda je bilo sve uredu, samo reci
da li ga voliš"?

"Da volim ga , zato što je dobar čovek i uvek je tu uz mene za razliku od tebe i čak je bolji od tebe u krvetu".

Odjednom samo osetila kako me Luka gura u stranu, padam na travu zatim zacujem pucanj posle toga je nastao haos ispred bolnice dok neko govori da je Luka teško ranjen i da neće prizveti i da doziva neku Nikolinu jedva sam rekla ja sam Nikolina , približila sam Luku i pokušala da ga umirim i da ne priča ali me nije slušao uporno je želio da mi nešto kaže.

"Malecka želim da znaš da sam te voleo svim srcem samo mi reci da li su ove bebe moja"?

"Ne nisu Luka jer sam ja već bila trudna kada sam bila sa tobom"!

"Mogu li dobiti poslednji poljubac od tebe maleno moje"?

Na brzinu sam spustila poljubac na njegove usne a zatim je sklopio oči a ja sam, samo tiho rekla zbogom zauvek Luka.

Branislav..

Stigao sam tačno na vreme da vidim kako ga ljubi a zatim mu govori zbogom zauvek Luka tek sada vidim policiju i naravno da sam odmah shvatio da se nešto loše desilo, tako da sam onaj osećaj ljubomore stavio po strani prišao svojoj suprugi i podigao je sa zemlje u svoj zagrljaj i poljubio a zatim joj tiho rekao idemo našoj kući malena, idemo našoj deci a onda mi je zamolila da pitam kako je prošla transplatacija očiju od malene Elene , i da će mi kod kuće sve objasniti.

Ubrzo samo pronašli mladog doktora koji radio operaciju od male Elene , a onda me je pitao da li malena ima nekog od roditelja jer bi voleo da je usvoji nakon što razgovara sa ženom jer oni ne mogu imati dece.

Ne nema roditelja radi se o detetu koje odrastalo u domu , i da je imala samo sestru koja odbila da je leče samo da bi sestri vratila vid ako se vi i vaša žena odlučite da je usvojite samo mi javi te ranije jer imam nešto da joj dam od sestre , uredu gospođo Savićevič javi ćemo vam sigurno a vi bi trebalo ići kući da se malo odmorite radi vaših beba vidimo se ujutru.