Ključ hrabrosti

Beograd

Nina...

Dok smo se vozili prema Beogradu ja sam bila na telefonu igrala igrice i mazila se sa mamom dok je ovaj moj nazovi tata postavljao glupa pitanja na koja sam odgovarala sa da , ne , ne znam i slično jer je bio dosadan.

3 sata kasnije...

Dom Zvečanska...

Nina bolna sećanja  

Teta Daca nemoj te molim vas dirati Elenu ja sam kriva , međutim njena seka a moja drugarica Andrijana se žrtvala za nas dve tako što je bila silovana na najgori mogući način, ja i moja Elena smo joj pomogle do kupaonice toliko je tada plakala jer ju bolelo.

Kraj sećanja ...

Miroslav...

Koji tebe demoni muče srećo tatina šta li su ti uradili ti monstrumi , da si tako tiha a onda me je njen tih glasić trgnuo tako što je rekla tata ja sam spremna, međutim je ubrzo rekla izvinite gospodine neće se više ponoviti drhtavim se glasićem izvinjavala dok su joj oči bile pune suza.

🔞 🔞 🔞 Šokatna otkrića

Nina trudila sam da im pokažem svaki kutak doma , sve dok nismo došli do crne sobe gde je nešto smrdilo poput neke trule životinje , pošto su vrata bila zaključana Miroslav rekao odmakni te se od vrata, pucao iz polu atomaske puške da bi otvorio vrata kada su ona vrata otvorila ja sam ugledala svoju Emiliju, Renatu, Vanju na podu u lokvi krvi jedino što se čuo moj bolini vrisak kao reći pogledaj dobro ove tri curice Miroslave one su bile male devojčice moja Emilija imala tek 6 godina , Renata je imala svega 12 godina a Vanja je imala svega 5 godina kada sam otišla pre sedam meseci, među njima sam mogla biti ja Miroslave, pogledaj dobro onaj krvet na tom krevetu su mi oduzeli moje pravo da volim , uzeli su moju nevinost tako što su me sadastički silovali sa 7 godina da bi preživela i pomogla prijateljici koja imala rak maternice jer da je imala oca kao što nije mozda bi bila živa.

Besno sam ga vukla prema podrumu gde su tukli poput životinje i tamo smo našli dve moje drugarice, one su bile sestre bliznakinje Sanja i Sonja , njih su isksapili ostao je samo trup od njih one su imale po 3 godine.

Kroz suze sam rekla da gleda dobro u ovoj ovde ispred nas podrum gde sam počela da mu pričam kako su me tukli kako sam gledovala, kako su me prskali spremom kao zadnju kurvu , iako je molio da stanem da ne pričam dalje ali moj inat bio jači, posle podruma je došla kencelarija od onog zla uzeli smo dokaze a ja sam uzela svoju malu roze dekicu i jedno pismo krišom nije bilo navedeno ime za koga , je pošto je bio sa mojom dekicom ja sam ga uzela sakrila u tašnu , dok su ljudi iz policije preuzimali tela onu roze dekicu sam stavila Sanji , Sonji i tiho sam rekla jednog dana ću ih naći i platiće za sve dajem vam obećanje ćerke jednog časnog oficira ove države da će moliti da ih ubijem jer će patiti poput vas anđeli moji maleni , nemoj te se plašiti čuva će vas naše drugarice koje su anđeli poput vas dve zato ću se ja osvetiti za sve nas.

Miroslav

Nina molim te nemoj plakati dođi do mene da te zagrlim , pogledala je prvo u majku pa u mene pa u moje uplakane oči.

"Ako te zagrlim hoćeš li ih kazniti za sve tata"?

"Hoću maleno".

Dva dana kasnije

Po povratku iz Beograda je opet bila hladna prema meni , a bili smo  na korak do toga da budemo porodica ne kao njih sedmero ali bili bi porodica čak bih zbog nje bio ponovo sa onom koju sam voleo , moram priznati da je Nikolina i dalje lepa kao pre dece njena linija ne odava da je rađala možda bih opet bio sa njom i Ninom a Doru ne bi ostavio bez moje ljubavi, moram da proverim da li Nikolina oseća nešto prema meni.

Miroslav i dalje gaji osećaje prema Nikolini..

Šta vi mislite šta se desilo dva dana kasnije?

Ko je zapravo vlasnik pisma?