Ovo je priča o jednoj maloj devojčici ostavljenoj ispred vrata jednog doma na minus 10 , bez ikakvog trag koje njena prava mama, da bi se spasila treba pronaći svoj ključ hrabrosti a do tada će da preživi pravi pakao sve dok nije upoznala njih svoj...
Najmerno sam pred onim skotom povukao za ruku poveo prema našoj kući jer sam zelio da je trgnem i da joj pokazem šta je izgubila jer znam da me voli, ali da zbog naše mudrice sve ono radi upravo zbog nje a ne zbog toga jer voli njega.
"Pogledaj dobro ove fotografije na komodi i reci mi da li je sve bilo laz na ovim fotografijama, ili je sve bilo jedna velika laz"?
"Ovo je prošlost, a ono preko puta nas je sadašnjost jer moja curica, zaslužuje svoje roditelje zajedno".
"A naša deca da li oni zaslužuju svoje roditelje zajedno"?
"Zaslužuju ali ja volim Miroslava i ima ćemo dete zajedno"!
Kada je htela da izađe iz kuče uzeo sam je za ruku i grubo je povukao u svojoj poljubac, napočetku se oprila ali ubrzo nakon toga je uzvratila poljubac a zatim me je odgurnila i udarila mi je po prilično jak šamar da bi je opet povukao u svojoj poljubac i nakon toga rekao da može slobodno iči njemu i glumiti srećan brak, ali da je njeno srece zauvek moje.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Očekivao sam da će otiči posle ovog ali nije samo se zaletila u moj poljubac, a onda je u kuču upala naša melena mudrica koja je počela da plače i govori da pustim njenu mamu jer je ona njena mama, a onda sam tu malu mudricu uzeo u svoje naručje nezno je pitao zašto to radi, zar ne vidi da ovako svi oko nje patimo?.
Nina...
Malo sam bila zatečena pitanjem od strane čoveka čije imam prezime, iako bi najradije imala prizme svog oca, ali sa druge strane ja ne zelim da odustanem od svoje porodice ubrzo je ušla i Helena sa ostalim a onda mi je prišla malena Lena koja je imala uplakne okice a zatim došla do moje mame i kroz suze rekla ostani mamice molim te ovde uz nas, u tom trenutku sam je gurnula na pod i udarila glavom od komodu, tek kada sam čula tup udarac od pod shvatila sam šta sam uradila odmah sam prišla malenoj Leni koja me dalje gledala prestrašeno svojim malim okama i još više počela da plače, sagela sam se i uzela nezno joj tiho šaputala da mi je zao a onda je prišao Mihajlo i uzeo svoju malenu seku, a meni mami je rekao da izađemo vani a da sam ja nezhvalno derište koje uništilo svoju porodicu zarad čoveka koji me je ostavio u domu za decu da umrem, i kada dođem sebi da če biti za sve kasno jer njih neče biti tu.
2 dana kasnije
Zlatibor...
Zalitbor je prelep žimi čak sam uspela da stanem na skijem, ali mene je nešto drugo mučilo a to su reči mog bate, čovek čije prezime ima a to je da li sam svesna da svi oko mene pate i da sam jako sebična dok sam sedila ispod jednog bora i pravila grudvice od snega ja sam zagledala u svoj tablet tačnije u jednu porodičnu sliku gde smo bili mi pre Lene, i zaista smo bili jako srečni tada ali ja ne mogu protiv sebe jer zelim ovu porodicu koju trenutno imam briga me ko če da pati po prvi put zelim za sebe nešto, i za to ču da se borim.
Dajana
Moj poglede je na Nini koja gleda neku fotografiju na svom tabletu gde su bili ona Nikolina, Branislav, Mihajlo, Helena, Sofija, Stefan, Lena na nekoj porodičnoj zabavi sela sam pokraj nje i pitala je da li je hvali ovo što gleda trenutno, podigla je svoj pogled tek tada sam u tu plavim okicama videla suze a onda sam pitala hoće li priču o djevojčici koja je čekala svog tatu iz rata, samo tiho rekla zelim.
Dajanina priča...
Slavko Zarič nije moj pravi tata on i moja mama su se venčali kada sam imala samo četiri godine, moj tata Teo je izgubio život u ratu tačnije u Vukovaru tako što su ga izdali njegovi najbliži jedan od ustaša je ubio mog tatu u logoru, a onda se pojavio Slavko u našem životu i odveo za Beograd kada sam imala 4 godine on je oženio moju mamu Anu, a meni je dao svoje prezime isto kao tebi Branislav, samo što je on jedni otac kojeg poznajem jer se ja svog tate Tea ne sećam jer sam bila suveš mala da ga se sećam ali zato ima od njega samo jednu sliku gde me drzi kao bebu i to je sve.
Kraj priče
"Teta Dajana da li mogu još sve popraviti vratiti sve na staro"?
"Ne možeš jer su Nikolina i Miroslav u braku, ali možeš dopusti da opet budemo svi porodica kao nekada"!
"Pokuša ču da bar malo ublažim sve obećvam teta Dajana, i zao mi je zbog tvog tate zaista"!
Od našeg puta u Zlatibor desile su se neke promene moj tata, i Branislav su otišli na Kosovo gde se trenutno ratuje mama je 5 mescu trudnoće, i ovde u Sarajevu isto grozno Dajana je otišla u Cg povela decu od mog Branislava, a nas je deda Dragutin spremio za Lodon u dogovoru sa mojim tatom Miroslavom, onog dana kada smo odlazi u Mihajlovim očima sam videla mržnju i očaj, a komunikacija sa Srbijom bila očajna u tom trenutku sam sebe krivila.
7 godina ranije
London.. 15:14
Dora i Nina su več napunile 18 godine, a Mija je napunila 14 godina godina a Lena i Nenad su napunili 7 godina, a malena Ema je napunila 6 godina, a mama i dalje traga za tatom Miroslavom a što se tiče tate Branislav on je pre par meseci ozenijo Dajanu koja prihvatila njegovu decu a mene boli što sam izgubila kontak sa mojim baračom i sekama bar je moja seka Lena tu uz mene, izgleda da nikada neću moći da sve ono što sam uradila da ispravim tek sada znam da sam bila jako sebična izgleda da sam izgubila oba oca, ili možda nisam ako uz pomoć mog bate Mihajla i mog dečka pronađemo način da spojimo opet tatu Branislava i mamu Nikolinu i opet da budem svi jedna porodica.
Šta mislite hočeli Nina spojiti roditelje?
Gde je trenutno Miroslav?
Uskoro će Nini da pokuca prošlost na vrata, od te prošlosti če spasiti neko blizak..
