Ovo je priča o jednoj maloj devojčici ostavljenoj ispred vrata jednog doma na minus 10 , bez ikakvog trag koje njena prava mama, da bi se spasila treba pronaći svoj ključ hrabrosti a do tada će da preživi pravi pakao sve dok nije upoznala njih svoj...
Nakon petnaestak dana zvali su me sa klinke gde sam radila nalaze, rekli su mi da je došlo do greške ali da zato postoji drugi problem a to je da je moja krvna slika loša i da bolujem od anoreksije i da zbog toga gubim na kilazi i da mi je potrebana pomoć psihologa kao i supruga koji je divan htela sam reči da mi nije suprug več samo dobar prijatelj koji uz mene poput pravog brata, samo se nasmešila rekla hvala vam.
Petnaest dana sam samo slušala o tom venčanju veka između mog bivšeg supruga i moje nekadašnje drugarice čak su pojedini pričali kako su njih dvoje super par, a i da Miroslav zaslužuje ženu koja če mu rađati decu i to je on što me je zaista bolilo jer je to istina, jednom dok sam prolazila pored te kuče čula sam kako moja kćerkica i moj sin nju zovu majkom u tom trenutku srce puklo na par komada, mogu da razume Miju, Ninu a pogotovo malenu Miju koja još nije svesna da joj mama umrla da je sada anđeo.
Branislav...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Slučajno sam pogledao u dvorište kuce onog gada koji moj bivšu suprugu grlio i ljubio a onda mi je Dajna prišla prošaputala mene nikada nije ovako volio niti grlio, čak moju burmu nije nosi a njenu nosi uskoro su pojavila i deca malena Nina je pozvala ostalu decu da se igraju u snegu, a mene nije ni pogledala kao da jo nikad nisam bio tata kojeg je ludo volela spavala u mom toplom zagrljaju, a onda se okrenula i on moja bivša draga kojoj trudnoća prijala izgledala prelepo, imala je onaj neki posebni sjaj u očima da sam se zapitao da li me je ta žena ikada voljela?.
Miroslav..
Komšije mogli bi i vi doči na druznje namerno sam ga izazivao, međutim njih dvoje su pridruzili deci, negde oko četiri sata bivši suprug moje žene ponudio burbon ali sam ga ja odbijo zahvalio se gospodinu, a onda sam na trenutak ugledao Dajanin pogled na moj burmi koju sam sa ponosom nosi jer je ta burma potpisan imenom moje Nikoline koja će mi roditi naslednika koji će da ima moju krv, a onda sam ih kroz smeh pitao kada će da bude njihova svadba jer sam primetio da idiot nosi još uvek staru burmu na ruci.
Nina..
Očito da ovo druznje nije bila dobra ideja jer tata mog bate Mihajla pati, čak sam primetila da nosi još uvek staru burmu moje mame i da je još uvek voli, čak i Dajana pati zbog svega ovog jer i ona voli još uvek mog tatu Miroslava i ja sam ta koja ima rešenje za sve zaprvo ključ sreče za Dajanu i tatu Branislav ali ne zelim da ga iskoristim jer zelim svog tatu uz sebe, ali kada me je pogledao moj bato sa svojim tužnim zelnim okama i kada je maleni Nenad iz krila moje mame pruzio svoje male rukice prema Dajani počeo da plače da ga uzme imala sam osečaj da kaze mama, a onda mi je prišla Helena, sa ostalima i pitala zašto više ne volim našeg tatu Branislav i zašto ne zelim da budemo opet porodica kao nekad pre?
Nikolina...
Uf ovo zaista teško za sve nas ali ja zaista volim ovog ovde čoveka i za razliku od nje ja mu verujem, a i uskoro ćemo imati dete koje voljeno od samog početka čak sam i ja pažena, mažena, voljena od strane svog supruga zato sam odlučila da ih pozovem da svi idemo na Zlatibor radi dece, a onda me je bivši suprug pozvao na razgovor.
Šta mislite o čemu Branislav zeli da razgovara sa Nikolinom?
Da li će putovanje uspeti bar zbog dece?
Nina ima u svojim rukama ključ sreće ali ga čuva ljubomorno...
Ko je upravu Nina koja je sebična ili Helena koja zeli sve kao pre, pišite vaša mišljenja...
