ZELIS ME

19

-" Ova uniforma?"

Rekla sam ocarano sa vrata kad ugledam uniformu koja stoji na vjesalici

-" svecana vojna uniforma sa olicijima... Nosi se na svecanim prilikama"

-" kako ti stoji?"

Znatizeljno se okrenem ka njemu

-" ako se udas za Mejsona tokom akademije recimo, nosicu je..."

-" a sta ako se ti ozenis?"

Smekersi se nasmije, te uzme uniformu sa vjesalice.

-" napravicu nam da jedemo, a onda hocu da se naspavas jer jos uvijek si malo blijeda."

-" dobro sam, mogla bih sad lagano da ocistim podove."

Slegla sam ramenima, a on iskulira moju opasku.

-" sjutra je jedna sjajna vojna vjezba sa oruzjem i metama, bas mi je zao sto ne mozes biti deo nje. Dopala bi ti se, a jako dobro i precizno gadjes"

Rekao je kad mi donese cebence i svoju majicu i sorc koji sam nosila bas onog dana kad sam se smrtno napila.

-" Mislim da cu se oporaviti to sjutra..."

-" 4 dana i onda ces dobiti test koji si propustila pa cemo videti da nadoknadimo i taj propust"

-" Stvarno?"

Veselo skocim, a on se opet nasmije taj osmijeh postaje mi sve ljepsi i ljepsi.

-" Ovo je treci osmijeh koji sam dobila danas"

-" Rekla si da ti se dopada"

-" To je specijalni za mene?"

-" ne laskaj sebi..."

Presvukla sam se i vratila u dnevnu gde krenem sa razgledanjem stana. On je spremao klopu od koje je stan poceo da mirise.

-"Ova zena?"

Ne stignem da kazem, a on potvrdi moje misli.

-" da moja majka je na toj slici"

-" zelis da pricamo o tome?"

Pitala sam pazljivo vracajuci sliku. Prisla sam mu, i stala pored njega, a on par trenutaka kasnije pridje par koraka meni, posle cega ne osjetim tlo pod nogama, podigao me na radni sto u kuhinji.

-" Bosa si, plocice su hladne. A neces me pustiti na miru jer ti je dosadno da lezis, tako da budi tu da ne prehladis."

Precutim ovaj pazljiv gest, on poprilicno puno pazi na detalje i bicu iskrena jako mi se dopada ovaj covjek. Previse mi se dopada.

-" Moja majka i otac su imali samo mene. Ja sam na svog oca povukao i od malih nogu voljeo vojsku..."

-" Tata to je vojnik?"

-" da general u penziji i nije mit vojno lice je zaista najstroziji roditelj... Tata je isao na par sitnih misija, ali mislim da sam majki skratio zivot svojim odlascica"

-" koliko su opasne misije?"

Slegao je ramenima i sjeckao papriju profesionalno, kao da je kuvar.

-" Danima ne cuje nista za mene, cuje samo da ima poginulih i ne zna da li sam medju njima. Nekako isao sam na opasne misije, zaustavljao bombaske napade, razor celog jednog grada i drzave, razbijao sam razne organizacije iz korijena... Znala je gde idem i kao svaka majka plasila se za jedinog sina kog ima... nije mogla imati vise dece posle mene, mozda bi joj bilo lakse"

-" Ne bi, majke uvijem brinu.. Imas njene oci, i usne"

Nasmijao se opet, ali taj osmijeh bio je sladak, skriven, nekako stidljiv.

-" Bila je lijepa zena, nijezna i nekako uvijek nasmijana. Tata je jako voljeo..."

-" Kako su se upoznali?"

-" pratila je brata u vojsku, a moj tata je bio u njegovoj klasi. Kad bi imao slobodne dane dolazio bi kod nas. Mislim da se sa stricem druzio samo radi mame u pocetku. Princezo tvoj red, ne znam nista o tebi"

-" mogu li jos par pitanja da pitam, pa onda ti pitaj mene..."

-" Znatizeljna si princezo... hajde da cujem sta te zanima?"