ZELIS ME

KRAJ *40*

U mom zivotu se sve promjenilo, ali nijesu sve te promjene ucinjele da se pokajem.  Svakodnevno sam imao diplomatske casove, kralj je bio sa mnom na svakom. Ucio sam i zaista dao cijelog sebe da sto vise naucim, nastavio sam sa treningom, uz sve to princeza se svako jutro budila i sa mnom svakog dana radila svaki trening.

Poceli smo sa izgradnjom kucice, a bracni zivot je postao nesto najljepse sto sam uspjeo da ostvarim. Budis se, spavas, svadjas, volis sa osobom koju volis, ne odvajas se od nje i shvatas da si srecan sto imas takvu osobu pored sebe

Ona je bila san svakog decka, tek kad smo imali znanicne pozdrave narodu shvatio sam koliko ljudi vole ovu porodicu. Znao sam da vole ali ne u tolikoj mjeri i nisam znao razlog te ljubavi... Porodica je uplacivala mnogo novca u dobrotvirne svrhe, obikazila domove za nezbrinuti djecu, pomagali du roditeljima koji su loseg novcanog stanja... Bili su i vise nego voljni da pomazu.

Alis ima sjajne roditelje, ocekivao sam da moj zivot nece biti bas ovakav kakav jeste ali ispalo je i vise nego idealno.

Nasa kucica je bila prelijepa, ona kakvu sam sebi obecao da cu imati, a Alis je detaljno uredila i iako nismo zbog silnih obaveza mogli stalno biti u njoj oboje smo uzivali da nekada sami kuvamo hranu. Da se kupamo u kadi i gledamo filmove.

-" Dobar dan"

Rekao sam glasno kada su pikovnici i porucnici poskocili sa stola.

-" Princ glavim i bradom"

Nasmijem se ovome dok se sa svakim pozdravim.

-" Kako Vam je bez mene?"

-" Nema ko da nam ustroji kadete, Ilay se trudi ali Rob od kako je postao cale sve je meksi i meksi"

-" kad smo kod toga..."

Procistio sam grlo, a svi poskacu sa stolica cekajuci glavnu vijest.

-" Alis i ti?"

Klimnio sam glavom, dok se zalete i svu majicu  krenu da mi bucaju cestitajuci vrijest koju nisam zvanicno ni saopstio.

-" Postacu tata"

Godinu dana prolecelo je u trenu, postao dam princ i svakog dana sve vise i vise shvatao koliko volim Alis. Nekako nikada nisam sebe video u ulozi oca ali kada mi je po malo uplaseno rekla tu vijest skakao sam kao malo dijete od srece

-"Spasila ti je zivot"

Rekao je general dok me grli snazno. Taj covjek mi je kao otac bio i ostao.

-" Cuo sam vijesti..."

Jeza me prodje kad pomislim da sam u tom sutobusu koji je dignut u vazduh trebao biti ja i da nije bilo Alis i situacije u kojoj smo se nasli njen strah bi postao stvsrnost... Izgubikla bi me samo sto me je ispratila na misiju.

-" Hteo bih da Vas sve pozovem kod nas jer pravim veliku proslavu u sibotu"

-" Svi dolazimo"

Tog dana Alis ga je sacekalka sa plavim malim papucicama na svom stomaku tako mu saopstavajuci pol njihove bebe.

-" Porucnice posteno sam Vas zajebala"

Uvikla se u moj zagrljaj  i sklupcala se kao neko dijete. Razmazio sam je koliko i ona mene.

-" Ozenili ste se, odvikli od vojne strogoce i uz sve to postaces tata i kralj vrlo brzo"

-" Ti si moj andjeo Alis, moja ljubav i sreca i sve bih dao za tebe bez trena razmisljanja"

-" Znam Damiano, zato ze i volim toliko."

I ovo nije bajka ali prosto sam znao da ce na kraju nase price  ako je imada iko napise, pisati da smo zivjeli srecno do kraja zivota...

******
Nadam se da ste uzivali
Druzimo se uskoro i pisite utiske. ❤️