ZELIS ME

7

Celu nedelju porucnici su nas trenirali bas kako je receno, treninzi su kako smo culi lagani kakvi ce biti kad se vrati porucnik Ace. Damiano nije bio danima na akademiji iz privatnih razloga. Moje cimerke, kako nas je u sobi bilo sada 3 su par dana pricale kako je dosadno bez njega jer tako zgodan prijmerak nije dupliran nigde, ali polako smo upoznavale kolege  tokom predavanja i vjezbi i prosto stvorile su se neke simpatijice medju njima.

Sedela sam na suncu sama, pametno korosteci  slobodno vrijeme da upijem sto vise sunca i vazduha na miru. Razmisljala sam o tome kako me sve manje tretiraju kao princezu, zaboravljaju na to i ponasaju se kao da sam normalna osoba. Prija mi to, biti u drustvu ljudi koji su opusteni sa mnom i ne obracaju mi se sa "vasa visosti" od tih rijeci mi se dize svaka dlaka na kosi.

-" Ometam li tvoju seansu sa prirodom kadetkinjo Alisa Parlen"

Otvorila sam oci i sa osmijehom odgovorila

-" ni najmanje kadetu  Mejson Malar"

-" smijem li se pridruziti?"

-" Naravno"

Dovukao je stolicu i sjeo pored mene.

Mejson je najbolji u nasim redovima kako u fizickoj snazi tako i po ucenju. Djeluje po opisu kao neki streber ali zapravo Mejson je neko ko se najvise sali u drustvu, ne smara oko akademije, ne zali se ni za sta i nekako je opusten iako su slicni njemu optereceni svim i svacim.

-" Gde si bio, trazila sam te posle rucka"

-" Mjesta koje ti ne posjecujes"

-" Biblioteka, potom citaona, Mejs nije to za mene."

Nasmijao se ovome i zavalio se u stolicu skidajuci uniformu ne bi li se suncao pored mene. Dobro lagacu ako kazem da nisam bacila pogled na njegove glomazme ruke i prsa koja su se nazirala ispod podkosulje koja je bila obavezna za sve.

-" Sta si ucio?"

Nasmijao se na moje pitanje i otvorio oci.

-" Ne pitaj sto te ne zanima"

Saljivo kaze, a ja se namrgodim

-" zanima me, ipak su ispiti uskoro"

-" Matematika... ako se ne vjezba redovno onaj stari kostur ce nas pola obaliti"

Profesor matematike bio je krajnje uzasan..

-" Svuda je problem ta matematika"

Izdahnem i vratim se nazad u stolic.

-" Tebi nije... Zapravo, hteo sam te pitati nesto?"

-" Sta?"

-" Mozes li mi dati koji cas matematike, malo da mi objasnis neke teoreme jer mislim da cu poceti da ludim"

-" ti si najbolji i klasi, ja da tebi davam casove?"

Iskreno sam se nasmijala ovome, a on ostane pri svome

-" samo mi malo treba, mislim da cu brzo povezati. Jedino ta matematika stvara presiju u mojoj glavi"

-" Moze, ocemo posle casova da malo ucimo?"

-" Hvala Alis ovo ti ne zaboravljam"

Suncali smo se do vecernjeg treninga, a malo pre pocetka smo videli  ni manje ni vise pukovnika i porucnika  kako zajedno dolaze. Na njegovom licu se ocrtavala nervoza, jasno je bilo da  je imao debeli razlog da bude odsutan. Izasao je iz auta i nije mogao da nas ne vidi.

Prosao je za pukovnikom  u glavnu zgradu i nije izlazio iz nje bar ne da smo ga vidjeli do sledeceg dana.

-" Nacuo sam da mu je majka preminula iznenada i da je zato bio odsutan... nije mi drago sto ga vidim kad sam cuo kako je tezak  slavio sam sto ga nema ali ipak nece ici na misiju skoro i zagorcace nam zivot gore od matematike"

-" Videcemo... idem se  presvuci za vecernji trening, mozda bude na njemu.  Necu da kasnim mene posebno gotivi"