ZELIS ME

17

Sjela sam za svoju stolicu, a Isabel mi odmah pridje kad vidi moj izraz lica.  Videla je Mejsona videla mene, a odreagovala je tek kad vidi Damiana koji je dolazio iz istog pravca.

-" Porucnice znamo da znate svirati gitaru, mozete li bar jednu pjesmu?"

-" ne"

Rekao je odsecno sa bijesnim izrazom lica ali niko nije video tu promjenu osim mene.

-" Hajde porucnice, znamo da znate culi smo da ste najbolji u generaciji"

-"Imam smrtni slucaj u porodici kadetu, a sada zavrsavajte ovo svi u satore!"

-" Da gospodine porucnice"

****

Nisam spavala, nisam ni oka sklopila. Izasla sam iz satora, prosetala se oko kampa, dezurni je spavao nije ni cuo kad sam se vratila.

Na akademiju su se vratili svi osim njega, on cak nij ni bio ujutru na postrojavanju

-" Sjutra ispit"

Zakuka Isabel, a ja brze bolje ubrzam korak kako sa Mejsonom ne bih pricala.
Drag mi je ali nisam ga gledala na taj nacin. Mislim da nisam nikada dala neki signal koji ce ga na to navesti.Isabel je shvatila pa je  usla za mnom  u zgradu brzim korakom.

-" Sta dalje?"

-" ne znam"

Rekla sam iskreno, Damiano nikada nije dao naznaku neku jasnu da mu se dopadam, razmisljam da umisljam sve to i da je poljubac one noci bio puka greska za njega.

S druge strane Mejsona ni ne zelim da vidim jer cu zaista poceti da ludim danas. Jos jedna noc, sjutra je ispit, a ja ne spavam. Nisam htela da budim bilo koga, nisam mogla izaci iz zgrade pa sam se prosunjala na trecem spratu i usla u salu za Boks. Prvi put vidim tu salu, pozvao me da dodjem ali nisam nikada... Zasto? Ne znam strah da ne ispadnem budala zaljubljena koja trci vjerovatno. Setam se u nadi nekoj da cu ga sresti ali nije bio tu, a voljela bih da mu samo kazem sta imam. Nekako se gusim u ovome svemu, kad je taj glupi iritantno zgodni lik postao predmet mog zivota!?

-" Porucnice Ilay"

Skocim 2 metra od straha vojnim pozdravom kad covjek udje u salu.

-" Znate li da je zabranjeno boraviti ovde  u ove sate kadetu?"

-" Da gospodine porucnice"

-" Sto si tuzna?"

-" Nisam samo ne mogu da spavam"

-" Jer razmisljas o?"

-" ispitu sjutra"

Klimnuo je glavom te krenuo da izadje pridrzavajuci vrata

-" Znate da cu morati da prijavim ovo nadleznom porucniku?"

-" Da, razumem"

Rekla sam smireno

-" Princezo lose je lagati.."

Nisam se obazirala na to sto je rekao izasla sam iz sale vratila se u krevet i vrtela se po njemu do pred zoru.  Na postrojavanju sam stala, a osjecala ogroman bol u glavi. Nekako me stigao umor, a cinjenica da kad sam nervozna ne mogu da spavam dodatno odmaze.

-" Kadeti vojni polozaj!"

Prodrao se, a neki val srece jer je tu me prodje tijelom. Tu je...

-" Kadeti koji su se sinoc lutala hodnicima u kasne sate danas posle casova ce svaki hodnik detaljno izribati, svaki radijator izglancati. Ostali kadeti ponovicu da za sve vazi isto pravilo, lutanja posle 10 casova kroz hodnike nije dozvoljeno. Ovo je vojsna! Sada, trening za razbudjivanje pre testa!"

Nije gledao u mene, ali Isabel me stegne za ruku u znak podrske. Polako sam krenula trcati za ostalom ekipom, no sve manje i manje sam osjecala svoje tijelo. Prvi krug sam zavrsila, ali stanem van vrtse i uhvatim se za koljena. Jedva disem i osjecam kao da cu pasti.

-" Kadetkinja 2 kruga gratis"
Cula sam mu glas i to je jedino sto cujem pre nego se srusim na poligon trudeci se da zastitim glavu od betona.