𝑍𝑣𝑢𝑘 𝑑𝑎𝑙𝑗𝑖𝑛𝑒🖤

VIII

Noć dođe kao kazna, da me svojom tišinom podseti na sve što nisam. Noć kopa po ranama koje su tu, oduvek, podsećajući da koliko god pokušavala, za neke stvari jednostavno nikad neću biti dovoljna dobra. Ili za neke ljude.
Otkako se Gavrilo vratio u našu sobu, sve češće sam mislila na sve što je na meni manjkalo. Na sve mane koje je krila stroga, jednobojna, najčešće crna odeća i mane koje sam grizući se za jezik do krvi prikrivala. Mrska tišina postajala mi je štit jer nisam znala kako da pobegnem od pogubnosti njegovog prisustva. Dok sam barem noću pronalazila mir mogla sam da se pravim da me njegova pojava ne izbaca uz ravnoteže ali kada je njegov dah bio svuda po mojoj koži a ruke sve češće, slučajno, pronalazile put do mog tela, nisam mogla da se pravim ledenom.
Iz kratkog i varljivog dremeža, ustala sam iako je sat pokazivao dva. Više nisam marila koji dan sviće, više nije bilo bitno hoću li uspeti da sakrijem podočnjake. Noćas, dok sam bledim i hladnim prstima pomerala zavesu, bilo je važno što Gavrila još uvek nije bilo. Pomisao da će doći i na sebi nositi tuđe tragove i miris nije bolela ali me je ljutila. Još jedan podsetnik koliko me moj muž malo poštuje naterala me je da jače zgrčim prste oko tanke tkanine. A možda sam se ljutila na samu sebe jer svojom krivicom više nisam znala na čemu sam. Nijedan dan više nisam umela da predvidim i zato nisam marila kada će i kako svanuti

Lenjo otpijajući gutljaje tople, jake kafe, osećala sam da mi se oči same sklapaju. Gavrilo je sedeo na sofi u dnevnoj sobi a ja bih sebe jedva naterala da pogled pun prezira skrenem s njega, pospanog izgužvanog i dalekog. Možda bi me, da je naš brak malo harmoničniji, grizla savest što sam zaključala vrata naše sobe ali to je bila najmanja briga koju sam imala

- Nećeš ništa da kažeš?

- Ne - rekla sam gledajući u sat koji se odmarao na mojoj levoj ruci

- To je i moja soba! Nisi imala prava da se zaključaš! Radio sam duže a telefon mi je bio prazan - rekao je oklevajući nakon tišine koja se činila dužom od prethodne, besane noći

- Bila sam sama, bilo je gluvo doba i nisam mogla da spavam znajući da bilo ko može da mi upadne u sobu. Uostalom, ne moram da ti se pravdam

- Ne moraš ali nemaš prava jer ja nisam bilo ko! Niti bih dozvolio da se osećaš nesigurnom ili nebezbedno. Ne zbog mene!

- Baš sam srećnica - spustila sam šolju na radnu površinu a onda prekrstila ruke preko grudi - Možeš slobodno da učiniš istu stvar kad budem rešila da u zoru dođem odnekud, ako ti je tako lakše

- Rekao sam ti da ću ostati duže, telefon mi se ispraznio i nisam mogao da se javim čak ni kad sam video da sam ostao predugo. Žao mi je, zaista.

- U redu je. Mada, da je ovo neki srećniji brak a ja ljubomorna žena, rekla bih ti da u to doba u firmi nije ni portir ali imaš sreće. Sledeći put bar javi, da ne brinem šta da slažem kada me ljudi budu pitali

- A nadao sam se da ćeš reći da brineš za mene - cinično je procedio a ja sam slegla ramenima

- Kažem ti, sreća pa mi nismo takav par jer da jesmo, ne bih sigurno mirno prihvatala da se u našu kuću vraćaš od ko zna kojih pripit, izgužvan i izmoren. Ne bih dozvoljavala da me ponižavaš tim bednim i nimalo uverljivim izgovorima - podigao je pogled i u njemu sam prepoznala čudnu iskru. Skupljenih usana, trudila sam se da delujem ravnodušno i odolim njegovom zabavljenom, upornom pogledu

- Za nekog ko nije ljubomoran primećuješ i prebacuješ dosta toga, najdraža

- Skrećem ti pažnju. To što možeš da upropastiš svoj ugled, ako to uopšte i imaš, mene se ne tiče ali to što možeš da me poniziš i ljudima razotkriješ šaradu koju živimo me dotiče i to neću dopustiti. Ja stajem iza svojih reči a i tebi bi bilo bolje da se tako ponašaš - bez reči, naglo je ustao i pre nego što sam stigla da se udaljim, stao pred mene i rukama se oslonio na radnu površinu. Na svojoj koži sam mogla da osetim topli dah dok se njegov miris uvlačio u svaku moju poru. Ipak, trudila sam se da se na licu ne opazi ni trzaj ni senka zbog svega što je njegova grešna blizina budila

- Ponovi sve to. Ponovi da je jedino bitno kako nas drugi vide, da nisi nimalo ljubomorna i da ti ne smeta što možda postoji neka druga. Ubedi me ali oboje znamo da ne možeš jer ni sama ne veruješ u to!

- Ali mi zaista ne smeta. Znala sam za koga se udajem i nisam očekivala vernost ili ne znam ja šta. Nadam se da i ti nisi očekivao isto - rekla sam namerno posmatrajući kako bes u njegovim očima postaje jači

- Igraš se vatrom Iskra!

- Hoćeš da kažeš da ćeš me sprečiti da izađem negde, nađem sebi nekog i provedem se, isto onako kako sve ovo vreme činiš ti? - gledala sam ga ispod oka a on se udaljio, prolazeći rukom kroz kosu. Izgledao je požudno i pogubno a od toga sam uvek bežala

- Ali ja to ne radim, jedina. Ja sam zaista mislio sve što sam rekao na našem venčanju i ti ne možeš da dokažeš da sam bilo šta od toga prekršio. Tvoje optužbe su druga stvar a što se tiče izlazaka, ne mogu da te zaključam ovde iako bih to voleo - prećutao je deo zbog kog je maločas stegao vilicu i zavrteo glavom. Prećutao je ono što je trebalo najviše da da ga zaboli i ponovo me je uverio da je njegovo jedino iskreno osećanje ponos

- Drago mi je da smo se razumeli. Ostala bih ali za razliku od tebe, danas moram na posao - rekla sam hladno osećajući u vazduhu sve ono neizgovoreno. Nisam morala da gledam preko ramena da bih znala da Gavrilo prati svaki moj napeti pokret i zato sam žurno pokupila svoje stvari i izašla. Želela sam da tenziju i sve ono što je u meni probudio dok je bio na par santimetara od mog lica ostane iza vrata ali mi se činilo da mi to neće poći za rukom.
To što više nisam znala na čemu sam počelo je da se odražava i na druge pore mog života preteći da poljulja i poslednje kutke sigurnosti koje sam imala. Ta slepa ulica neizvesnosti vodila je jedino suočavanju sa samom sobom a za to nisam imala snage; ne dok ne shvatim šta Gavrilo u meni budi. Jer pored čudne, obuzimajuće gladi, činilo mi se da čitav splet osećanja čije ime izbegavam da izgovorim počinje da nadvladava razum a to nije smelo da se desi. Ne dok ne budem spremna da odem iz njegovog života i sama se nosim s tim.