𝑍𝑣𝑢𝑘 𝑑𝑎𝑙𝑗𝑖𝑛𝑒🖤

XII

Još jedan dan počeo je jutrom u kom smo razmenili po koju reč nakon što bih se kao lopov išunjala iz tople postelje u kojoj smo kao neznanci ležali jedno kraj drugog. Dan u kom ću se pitati da li razmišlja o meni onoliko koliko ja razmišljam o njemu i nama, dan u kom se preispitujem jer je sve stajalo u onom prećutanom. Još jedan dan u kom ubeđujem sebe da smo stranci da me razum ne bi izdao i da ne bih poklekla slabostima

Rasulo misli koje se poklapalo sa damarima srca nisam mogla da sakrijem, iako sam se svim snagama trudila. Telo me više nije slušalo, otkazujući poslušnost prilikom svakog slučajnog dodira ili sve češćih razgovora zbog kojih je delovalo da se daljina među nama gubi. Zbog tog rasula a možda i zbog stvari i želja koje sam silom sebe terala da zaboravim, glava je pretila da se rasprsne od bolova.

Gavrilo me je zagledao nakon večere dok smo za trpezarijskim stolom sedeli, zadubljeni svako u svoje obaveze. Iščitavanje predispitnih obaveza studenata mi je išlo sve gore jer su slova na ekranu laptopa igrala i to je trebalo sakriti od njegovog prodornog, ispitivačkog pogleda, kao i sve ono što je haralo umom poput oluje

- Je l sve u redu? Već danima si odsutna

- Jeste. Nešto me boli glava ali ništa neuobičajeno, malo sam pod stresom u poslednje vreme - klimnuo je glavom ali mu se na licu čitala sumnja. Skupivši oči, tražila sam još neki znak koji bi odao njegovo preispitivanje moje iskrenosti - Zašto?

- Nisam ništa rekao - rekao je ne dižući pogled sa nacrta na kojima je u poslednje vreme radio

- Ne, pa reci, znam da imaš svoje tumačenje - prezrivo sam rekla skidajući naočare i trljajući koren nosa

- Rekao sam ti još one večeri, Iskra - ustao je a ja sam se ispravila sećajući se večeri u kojoj mi se zbog njegove blizine i mirisa stvarala knedla u grlu

- Ne sećam se ali verujem da je tačnije od mog mišljenja - lagala sam nadajući se da bar on neće terati inat, da bar on iz haosa u kom su mi misli čita da više ne znam šta želim i šta mi je potrebno

- Rekao sam ti da ti je potreban muškarac

- A šta bi to trebalo da znači? - rekla sam isfrustrirano osećajući da nered mojih misli zbog njegovog direktnog, upornog pogleda postaje još veći. Ustala sam okrećući mu leđa na tren, prikupljajući poslednje ostatke samokontrole da ne vidi da njegove reči pogađaju u sve ono neizrečeno a željeno

- To bi trebalo da znači da ti je potrebno da te neko voli kao ženu. Da ti pokaže šta sve tvoje telo želi i može. Ni sama ne znaš koliko ti to fali i zato se tako ponašaš - primicao mi se a knedla se stvarala u grlu jer je istina, potisnuta na dno srca i u ambis svesti, bila da sam čeznula za njim kao za nekim ko će mi ugrejati praznu postelju. Čeznula sam da u braku pronađem bar zrno strasti i nežnosti koje bi me ugrejalo u svim noćima u kojima bih ponovo bila sama kada odluči da me jednom napusti. Od te čežnje sam bežala jer mi se činilo da radi za njega isto kao i svaka scena u kojoj sam nas zagrljene zamišljala

- To znači da treba da potražim sebi partnera, zar ne?

- To znači da treba da prestanemo da spavamo jedno pored drugog kao stranci. Da treba da prestaneš da se praviš da ne vidiš da te želim i da me privlačiš. To sve znači da treba da se prepustiš a ne da se kriješ ili bežiš - osećala sam njegov dah na svom vratu i ruku koja se sa struka pela prema grudima koje su napeto iščekivale njegov dodir

- Ne želiš me, Gavrilo, želiš samo moje telo a ja ne mogu tako. Odrasli smo ljudi ali dobro znaš kako stvari stoje među nama. Ne mogu - rekla sam kroz uzdahe dok sam osećala njegove prste na svojoj koži. Ne sklanjajući ruku, odmakao se i zagledao u moje lice, kao da pokušava da prozre iza mojih reči iako sam rekla ono u šta sam verovala čitavim svojim bićem ne govoreći da ne mogu da se dam tek tako iako ga volim

- Želim te, da, jer samo budali ne bi bila privlačna takva žena ali značiš više. Značiš dovoljno da ne sumnjaš u sve ovo jer ovo među nama nije slučajno. Postoji razlog zašto si baš od svih žena važna jedino ti - ponovo se primakao i varajući me rečima koje su bile daleko od ljubavi, uspeo da se ne pobunim kada se moja tanka spavaćica našla na podu a ja u njegovom naručju. Predala sam se zbog medene laži koja će vremenom dobiti ukus pelina ali je sve to bilo nevažno dok su mi vreli dodiri parali kožu a mene izdavali uzdasi. Sve je to bilo nevažno jer je sutra u kom ću zbog ove noći mučiti sebe bilo dovoljno daleko