𝑍𝑣𝑢𝑘 𝑑𝑎𝑙𝑗𝑖𝑛𝑒🖤

XVII

Među zidovima koje sam počela da osećam domom živele su sumnje i dileme. Živelo je sve što je i dalje među nama održavalo jaz. Možda je taj jaz bio manji nego ranije ali je svakako bio tu da podseti da u nama postoje praznine i rane koje možda jedno drugom ne možemo da zacelimo.
Kukavički, odbijala sam da sve što osećam i sve što me mori nazovem ljubavlju. Nisam želela da prljam nešto što treba da bude čisto, bezrezervno i jasno. Potezi koje sam povlačila u ovom braku bili su sve osim čisti, pravedni i jasni a u poslednje vreme, svaki je od njih bio jeftini blef kojim sam želela da saznam na čemu sam.

- Mislim da treba da razgovaramo - sela sam naspram njega a on je skupio papire na kojima je radio. Nesigurna, osećala sam se kao na isleđivanju ali nisam znala ko je od nas islednik

- O čemu želiš da razgovaramo?

- Vodi li ovaj odnos nečemu? Nijedno od nas ne zna na čemu je a jedan korak napred pa dva koraka nazad nas sigurno neće nikuda odvesti

- Ne bih se složio da ne znamo na čemu smo. Istina je da ti zatvaraš oči pred nekim stvarima, iznova

- Uvek me optužuješ da sam ja ta koja ne vidi da sve ovo ima perspektivu a nikad ne pomisliš da si možda ti taj koji se zanosi - rekla sam tuđim gladom ne želeći da je moja slepa pretpostavka istinita

- Šta želiš od mene, jedina? Želiš li razvod?

- Ima li drugog izbora? - rekla sam uporno posmatrajući njegovo lice. Ni trzaj, ni promena u pogledu nisu odali ono što mi je trebalo i osećala sam da tonem. Prvog puta kada sam pomenula razvod, rekao je da će radije pasti mrtav. Drugog puta me je prekinuo i rekao da vrlo dobro znam šta misli o tome a sada je preda mnom bio čovek koji je klimao glavom. Čovek koji je odustajao od toga da mi se približi, čovek kog sam volela naseo je na moj najprljaviji i najjeftiniji blef

- Ovo nije prvi put da pominješ razvod, ne mogu da te nateram da ostaneš sa mnom - rekao je ravno a moje srce je potonulo u mračni bezdan u kom su tiho i jezivo ležali svi moji strahovi

- Ni ja tebe sa mnom. Kao što sam ti odavno rekla, nisam žena koja može da te isprati niti žena koja bi te usrećila, sada smo se samo uverili u to. Poslednji put sam te svojom sumnjom uvredila i žao mi je zbog toga - hladnoća mog glasa krila je bol koji je svaka od ovih reči budila. Želela sam da me opovrgne, želela sam da mi pokaže da sam važna ali se očigledno umorio. Nisam imala srca ni prava da ga krivim iako me je svaka kost bolela

- Povredila si me Iskra. Ako već želiš da stvari nazoveš pravim imenom

- Razvod onda dođe mnogo ispravnije kad se uzme u obzir to što neprestano sumnjamo jedno u drugo, povlačimo se kad ono drugo napravi korak. Zaboga,  ja i dalje nisam sigurna poznajemo li se

- Znam o tebi sve. Znam zašto si odabrala profesiju koja te toliko muči kao što znam koliko voliš leta. Znam da ujutru ne piješ kafu pre nego što jedeš kao i da ti naočare smetaju i izbegavaš da ih nosiš. Znam i razlog za to. Znam te otkako ste bile deca Iskra, znam mnogo više nego što ćeš ti o meni ikad znati. Ja se nisam oženio tobom jer sam morao nego jer sam želeo

- Gavrilo, ne shvataš da mučimo jedno drugo. S nekim drugim bi oboje bili srećniji i imali više nego što imamo međusobno za ove skoro dve godine. Ne vidiš da nisi srećan, ne vidiš da ovde dolaziš kao po kazni a ja nisam osoba koja može da živi ovako još ko zna koliko

- Ti ne vidiš da se povlačiš. Bežiš jer znaš da ćeš mi se predati i jer se plašiš da mi veruješ. Ne vidiš da razvodom pokušavaš da se obuzdaš jer si ubedila sebe da kroz život treba isključivo ići racionalno i hladno. Naš brak više ne funkcioniše hladno i logički i to te užasava - zavrtela sam glavom iako su njegove reči pogodile u metu - I ova gomila sranja o razvodu su sredstvo kojim bi ubedila sebe da si uradila pravu stvar

- Ne povlačim se, nisam kukavica kakvom me smatraš već ti dajem priliku da izabereš sebe

- Rekao sam ti već dva puta, preko mog mrtvog tela! I sada i ubuduće! Pustio bih te da ne želiš i sama da ostaneš ovde. Pustio bih te kad bih znao da ti nisam važan i da me ne želiš. Reci mi to Iskra, reci da me ne voliš, da ti nisam važan i da je sve ovo bezvredno i pustiću te

- Znaš i sam da ne mogu, znaš i sam da si mi važan. Očigledno ne umem da volim, video si zašto a ne mogu da živim s tim da sam ti uskratila nešto što bi te usrećilo. Ne želim da zbog mene propustiš nekog ko bi te voleo onako kako zaslužuješ

- Neću ti dati razvod, jedina, nema potrebe da me ubeđuješ jer ga ni ti ne želiš. Šta god da je ovo bilo svejedno je jer je odgovor uvek isti. Ti si moja žena i nameravam da tako ostane još dugo

- Razmisli dobro

- Razmislio sam i ne dolazi u obzir. Da nisam trebao da budem na poslu pre sat vremena, ne bih te ni sad ostavio ali upamti, kada ovo budeš sledeći put pomenula, završićeš pod ključem - pre nego što je izašao, poljubio me je u čelo i činilo mi se da sam tek tada odahnula. Osećajući da se vazduh vraća ispod moje blede kože, nisam znala zašto sam ubeđivala i sebe i njega u nešto što bi me slomilo. Nisam znala zašto sam želela da čujem da mu pripadam ali sam osećala da je srce lupalo brže. Više nego što je bio svestan, bila sam njegova iako nisam bila spremna ni da to priznam. Bura koja je u meni uništavala sve ono racionalno za sobom je ostavljala čudan ukus i više nisam znala šta zapravo želim ali sam konačno znala na čemu sam. I to je bilo dovoljno da se borim za nas, po cenu da Gavrilo ne prihvati ono malo što je ostalo od mene. Posle svega.