PROTERANA

To je danas!

Ustajem i već me bombarduju informacijama.

-"Princezo Anastazija, morate biti prelepi, najlepši!"
-"Princezo Anastazija sredićemo vas tako da svi gledaju u vas više nego u mačeve i prinčeve."
-"Princezo Anastazija ustanite što pre nemamo vremena!"

I tako su moje služavke pričale u nedogled sve dok ja nisam odlučila da ću konačno da ustanem.

Odmah su prionule na posao i ja sam izigravala lutku od porcelana dobrih sat vremena.

Zapravo, sve je to urodilo plodom i ja sam stvarno predivno izgledala. Kosa mi je bila savršena kao i moja haljina. Imale su perfektan odabir nakita i kopči.

Osmeh na mom licu je sijao što im je bilo dovoljno kao povratna informacija da sam presrećna i prezadovoljna.

Kada su služavke otišle na vratima me sačekao moj otac.

Raširio je ruke da me zagrli. Prihvatila sam to i potrčala u njegovo naručje. Koliko me dugo samo nije zagrlio.

-"Prelepa si. Lepo se ponašaj danas." - izustio je odvojivši se od mene. Nije sačekao ni da uzmem vazduha da izgovorom nešto već je samo požurio niz hodnik.

A onda sam shvatila na šta je mislio. Dana je taj dan, danas je prvi dan turnira, a ja ću već sutra znati svoju sudbinu i za koga ću se udati.

Kočije su me odvezle do tamo i moj otac i ja smo imali počasna mesta sa kojih se sve videlo. Tron do trona, na jednom moj otac, a na drugom sedim ja.

Moram priznati da je bilo jako zanimljivo posmatrati ove borbe mačevanja. Prolazilo je vreme a oni su se i dalje borili.

-"Ko ti je favorit za sada dušo? Postoje dvojica na koje sam ja obratio pažnju."
-"Na koga misliš tata?"
-"Ja sam malo bolje pogledao princa Vilijama i gospodina Karlosa kom ne znamo poreklo jer se prijavio pola sata pred početak događaja, a ipak, odličan je borac."
-"Ja ne želim da donosim zaključke."
-"U redu, neću te sada pritiskati, videćemo sutra."

Današnji dan turnira je gotov i za sutra je ostalo samo finale. Kada im se saberu bodovi, znaćemo koju dvojicu gledamo sutra.

Sledeće jutro sam provela kao prethodno, u spremanju i ulepšavanju, moje služavke su ponovo odradile odličan posao i ja sam opet bila prezadovoljna svojim izgledom.

Konačno, finale turnira. Uskoro ću saznati za koga ću se udati.

Sedim tu i neprestano posmatram vrata koja bi se svakog trenutka trebala otvoriti i da kroz njih uđu dvoje koje će se danas boriti.

Ulaze i moj otac razrogačuje oči.

-"Pogodio sam! Sećaš se šta sam ti juče rekao?" - govorio je sav zadovoljan.
-"Mhm." - procedila sam kratko se nasmejavši.

Da, to su bili Vilijam i Karlos. Divno, jedva čekam da se sve ovo završi pa da naučim da se lažno smejem do kraja života.

Njihova borba se sve više zahuktavala i videlo se da su se njih dvojica zaista trudili. Najednom, jedan od njih, Karlos, me pogledao u oči. Zatim mu je ispao mač i u tom trenutku ga je Vilijam pobedio. Ali čekajte, meni se ipak učinilo da je on namerno ispustio svoj mač!