Uveče sam se spakovala i oprostila se sa svim što sam do sad poznavala. Plakala sam u svojoj sobi jako dugo, a najviše iz razloga što sam uspela da izgubim dragocene predmete koji su ostali od moje majke. Jedino što sam uspela da saznam od svojih služavki jeste da je moj konj sada dobro i da mu se stanje jako brzo poboljšava, te da će što se njega tiče, na kraju sve ispasti u redu. To mi je stvarno jako drago. One su bile tu na kratko, donele mi par sitnica i otišle. Nisam se usudila da odem kod oca i pozdravim se sa njim.
Ujutru, zorom, izašla sam iz kraljevstva tajnim hodnicima za koje znamo samo moj otac i ja, a nekada je to bila i moja majka. To sam uradila jer nisam želela da sretnem apsolutno nikoga. Na kapiji nije bilo nikoga do par stražara. Oni su oćutali i otvorili mi.
Izašla sam i odmah se uputila do šume. Na moje iznenađenje, na ulazu se stvarno nalazila kočija na kojoj su bila obeležja kraljevstva princa Vilijama.
Čim sam prišla, stražari tog kraljevstva su me odmah prepoznali i brzo mi otvorili vrata kočije. Jedan od njih je ljubazno uzeo moju torbu i stavio je na jednog od konja kako mi ne bi smetala u putu.
Okej, ovo stvarno nisam očekivala i kada vidim princa Vilijama, moram mu se istinski zahvaliti. Izgleda da i nije tako loš, ja mu čak nisam ni dala šansu...
Bilo kako bilo, vreme je prolazilo i ja sam se vozila u toj udobnoj kočiji. U jednom momentu su vrata i prozori počeli da se drmaju i tresu. Čula sam buku od spolja nakon čega su se nasilno otvorila vrata kočije. Neko mi je brzo navukao nešto preko glave tako da ništa nisam mogla da vidim. Ubrzo sam izgubila i svest.
--------------------------------------------------------------
Budim se. Nečijem ništa. Tišina. Pred očima mi je mutno i čini mi se da stojim. Ruke baš i ne osećam, a noge, pa napola. Nije mi jasno šta se desilo.
Nakon par minuta moj vid se pročistio te podižem glavu.
Vidim da su mi ruke vezane za neki stub u visini moje glave i da, ja stojim. Šta se ovde dešava? Jesam li oteta? Ovo se ne dešava! Može li još nešto užasno da mi se dogodi!
Osećam se iscrpljeno ali svom svojom preostalom snagom se trudim da izvučem svoje malene šake iz ovih gvozdenih okova. Ali avaj, ipak su preuski. Iznervirano udaram nogom o pod.
Tada čujem glasove od spolja i neko otvara vrata.
*ŠOK*
-"Vidi, vidi, vidi. Jesam li te lepo ugostio?"
-"Šta hoćeš od mene?"
-"Ja? Malo poštovanja za početak i da ućutiš!"
-"Kretenu jedan! Zašto si mi ovo uradio!?"
-"Pa eto tako. Vidiš ja sam jako dobar glumac a ti jako dobro čitaš ljude."
-"O čemu ti to?"
-"Ceo svet misli da sam savršeni prosac, a samo tebi se nisam svideo i to odmah na početku. Čestitam, ti si prva koja je za malo uvidela kakav sam zapravo a ipak sam uspeo da te prevarim. Juče ti nije mnogo trebalo da pristaneš na moj velikodušan predlog."
-"Ali zašto sve ovo radiš? Šta, nije ti se svidelo moje ponašanje prema tebi pa si odlučio da me otmeš i vežeš?"
-"A zašto to ne bih uvažio kao dovoljno dobar razlog?"
-"Ti si manijak! Trebala sam više da razmišljam! Previše slobode daješ sebi!"
-"Ko mi kaže. Hahahahaha!"
-"Došao si u moje kraljevstvo kao gost i umislio da možeš da se ponašaš onako kako ti pade na pamet!"
-"Tvoje? Ja bih rekao da nemaš više ništa i nikoga osim mene. To kraljevstvo više nije tvoje."
-"Nemaš pravo da pričaš o tome! Ti bedniku! Nakon pobede na turniru odmah si došao kod mene, dirao mi kosu. Onda si na balu pokušao da me poljubiš! Ti sebi stvarno previše daješ za pravo! Kako je moj otac bio tako slep?"
-"Ali to je sada nebitno, ti nemaš više ništa sa njim! A dok ne odlučiš da mi se pokoriš ostaćeš ovde, zatvorena i u užasnim uslovima, na to princezica nije navikla?"
-"MRZIM TE!"
-"Ali verenice moja draga to ne menja ništa. Zovi me kad se predomisliš, možda promeniš mišljenje za dan, dva tri..."
-"Ti misliš da me držiš ovako? Neće ti uspeti! Nikada ti s neću pokoriti!"
-"Samo napred, prođi pored tri stražara ispred i izvuci se iz tih okova. Vidimo se za par dana."
-"Jadniče! Proklet da si!"Onda je izašao. Izgleda da princ Vilijam i nije tako divan kako se od spolja čini.
Pa moj otac je hteo da me uda za ovog manijaka! Zašto? Zašto mi se ovo dešava!? Šta sada da radim? Uvek kažem može li gore i da, sudbina me iznenadi!
YOU ARE READING
PROTERANA
General FictionZAVRŠENA PRIČA!!! Ona je devojka koja je vaspitavana da živi po pravilima. Ona je devojka čija je dužnost da poštuje i pridržava se svega onoga što joj ostali govore. Ona ima odgovornost od koje bi najradije pobegla i pravila kojih se sve manje i ma...