PROTERANA

Razočarana sam

Zatvorila sam knjigu i spustila je na sto. Brzo sam ustala i prišla do njih.

-"Anastazija! Zašto si se iskrala!? Kako si mogla još i nedužnog učitelja uvući u ovo?" - moj otac je odmah počeo vikati.

Saznao je! Dođavola! Videli su moje blatnjave korake. Trebala sam misliti na to i zuti se pre ulaska na vrata! Sada je već kasno za razmišljanje o tome. Moram se suočiti sa ocem.

-"Hajde sve to, ali išla si kod majke bez mog znanja? Anastazija da li ti je ovo prvi put da to radiš, prema informacijama koje sam dobila od tvog učitelja to nije tako. Zašto?" - sada je već spustio ton i čulo se razočarenje.

-"Tata ja sam morala da odem negde, da se izduvam i da imam malo svog vremena i privatnosti. Jedini razlog mog iskradanja je to što mi ti ne daješ da išta slobodno radim. Moj dan je unapred isplaniran i ja naravno nemam nikakvo pravo glasa." - rekla sam sigurno.

-"Anastazija ja... Nisam znao da se tako osećaš." - moj otac je sada govorio tiho i svako slovo je cedio iz usta.

-"Naravno da je tako jer mi nikada nisi ni dozvolio da ti kažem." - odbrusila sam zanesena.

-"Pričaćemo drugi put. Stražari napustite prostoriju." - rekao je i izašao.

U prostoriji je ostao samo Fabijan, koji više nije bio moj prijatelj, sada sam ga samo mogla smatrati za izdajnika.

-"Princezo Anastazija, uz moje puno poštovanje ja se iskreno izvinjavam, kralj je zvučao jako ljuto." - jedva je izustio.

-"Ne zanima me! Od sada možemo imati samo površan odnos ukoliko te moj otac ne otpusti." - rekla sam jasno.

-"Ali ja..."
-"Ali ti šta? Hoćeš da mi se izvinjavaš sad ovde? To ništa neće promeniti ne troši reči. Dosta mi je da mi se neko ulizuje jer sam princeza i dosta mi je da me ljudi pozdravljaju samo iz razloga mojeg položaja! Zar misliš da je predivan osećaj kada te svi "vole" i stalno pozivaju na razne zabave i događaje samo da bi mogli pričati da je princeza bila tu i tu. Misliš li da je lako sve to sa saznanjem da niko tebe zapravo ne voli zbog onoga ko si ti kao osoba već zbog toga koji položaj imaš u društvu!"
-"Princezo, ja stvarno..."
-"Ti stvarno sad treba da napustiš i ovaj razgovor i ovu pristoriju. Molim te izlazi. Ne želim da razgovaram ni sa kim sada. Više ti ne mogu verovati."
-"Kako želite, izvinjavam se." - nakon toga se bojažljivo okrenuo i izašao zatvorivši vrata biblioteke za sobom.

Otišla sam u svoju sobu razočarana i legla da spavam. Kada sam otvorila oči videla sam da je jutro i da sam spavala jako, jako dugo. Probudile su me služavke koje su čas ulazile čas izlazile iz moje sobe pričajući o nekim haljinama i šnalama za kosu.