PROTERANA

Vratio si mi veru

Prošlo je nedelju dana. Ja sam ozdravila i idalje sam u Aleksandrovoj kući. Još uvek ne znam pa bukvalno ništa o njemu ali sam idalje tu gde jesam. Ionako ne znam gde bih drugo bila tako da mi je ovo sasvim u redu. A što sam više ovde to mi se više čini da ga od negde znam i da mi je poznat, ali nikako da se setim odakle. A ubeđena sam da smo se prvi put upoznali kada sam se ja probudila nakon dva dana spavanja. Bilo kako bilo, ovako skroman život i nije loš. Šta više dugo sam priželjkivala da pobegnem iz kraljevstva i izgubim se u ovako nekoj šumi na određeno vreme.

Stvarno se osećam kao da sam na odmoru i drago mi je što nema pravila niti višeslojnih haljina, ili časova mačevanja... Najviše mi nedostaje konj, jahanje i posete mojoj majci. Mislim da one izgubljene predmete još dugo neću preboleti...

I ja tako svaki dan razmišljam o svemu tome. Trenutno se vraćam u kuću jer sam otišla po neke pečurke za jelo. Aleksandar mi je pre par dana objasnio kako da znam koja je jestiva pa sam se jutros ponudila da se ja malo prošetam po šumi.

-"Vratila sam se." - izgovaram otvarajući vrata.
-"Nemoj da se ljutiš, ne sumnjam u tvoje sposobnosti, ali mogu li ipak da proverim te pečurke. Ne zbog mene, ne želim da se ti razboliš." - rekao je podižući ruke u vis u znak odbrane.
-"U redu je, i sama znam da se ne razumem najbolje kao ti." - dodala sam.

Život ovde je iznenađujuće prijatan i skladan. Sve je malo i skromno i taman toliko da se preživi, ali iz nekog razloga, ako se sve uzme u obzir, i povređen konj,  i gubljenje medaljona i ključa, i proterivanje i ono sa Vilijamom, ja se nikad nisam osećala slobodnije i mislim da sam istinski srećna.

Sela sam za sto i jednostavno sam odjednom bila radoznala.

-"Hej, hoću da pričamo."
-"Reci?"
-"Za ovo vreme smo dosta razgovarali it i znaš jako puno o meni."
-"Da, hvala ti i i drago mi je što imaš poverenje u mene da mi sve to kažeš."
-"Grešiš."
-"U čemu tačno?"
-"U tome da imam poverenja u tebe. Kako da imam poverenje u nekog stranca?"
-"U stranca, pa nikako."
-"Eto vidiš i ti se slažem samnom. Ne mogu da ti verujem ako ne znam ništa o tebi. Ti stalno menjaš temu i izbegavaš da pričaš o sebi."
-"Ma nisam ja za to. Nije moj život uopšte toliko zanimljiv."
-"Briga me, želim da čujem svašta o tebi. Ali ne da izvlačim to iz tebe. Sam mi reci."
-"Ako neću?"
-"Šta? Ništa idem onda da ćetam po šumi da tražim nekog drugog ili nešto drugo. I možda prespavam napolju. Ili ću da ti skuvan otrovnu pečurku ili..."
-"Dobro dobro, pobedila si. Šta želiš da znaš?"
-"Šta se desilo one noći, ko si ti zapravo, šta radiš ovde? Kako si me našao one noći? Zašto se brineš o meni? Zašto ne želiš da odemo u kraljevstvo i izdamo poternicu za Vilijama..."
-"Postavljaš jako škakljiva pitanja."
-"To je tvoj odgovor? Stvarno voliš da budeš misteriozan, ali progovorićeš kad tad."

Pao je mrak i ja sam odlučila da stolicu privučem skroz do prozora i da gledam zvezde. Toliko su lepe. Sve zajedno čine jedno predivno savršenstvo a svaka za sebe je tako jedinstvena i posebna.

Trgne me iz misli osećaj da je neko seo pored mene. Na kratko pomeram pogled sa zvezda i ugledam Aleksandra na stolici do mene.

-"Izvini za ono danas i mislim da imam nešto tvoje."
-"Šta moje?"

Zatim je iz džepa izvadio ključ koji sam izgubila. Moje lice se momentalno ozarilo. Brzo sam mu ga uzela iz ruke i krenula ga posmatrati na mesečini. Da, to jeste taj ključ.

-"Odakle ti ovo? Kada? Kako? HVALAAA!!!"
-"Našao sam ga jedan dan kad sam prolazio pored groblja. Znam da je to zabranjeno jer su to ipak kraljevski posedi, ali uhvatila me je kiša taj dan i to mi je bio najkraći put do kuće, nagazio sam na nešto tvrdo i video da je ključ pa sam odlučio da ga uzmem, ne znam zašto. A iz tvoje priče ovih dana sam shvatio da je tvoj, izvini ali nisam ranije znao kako da započnem razgovor o tome i da ti ga dam."
-"Koja sreća da nađeš ključ!!! Još samo da pronađem i medaljon i otac mi može oprostiti!"
-"Super."
-"Imaš li medaljon?"
-"Ne, nije kod mene."
-"U redu, mora da je tu negde. Ovo mi je vratilo veru da nije izgubljen i da šansa da se pomirim sa ocem i vratim se u kraljevski život idalje postoji!"

Možda ipak mogu sve ispraviti, možda sve na kraju bude kako treba...