PROTERANA

Da li je moguće?

Stižem na groblje, vezujem konja i pronalazim spomenik sa likom svoje majke.

Isprva tako stojim, ćutke, posmatram njenu sliku i ponavljam ovaj trenutak, ali baš svaki put. Gledam u prizor ispred sebe, suze i sećanja naviru i zatreba mi njen zagrljaj. Ovo mi se dešava uvek kada dođem ovde.

Koliko god sam se trudila da budem jaka i istrajem sada u ovakvoj situaciji, jedna nestašna suza mi je skliznula niz obraz.

Onda mi pogled skreće u stranu na trenutak i primećujem stočić, a na njemu ono što tražim.

Brišem suzu s lica i prilazim stočiću. Na njemu se kao i uvek nalazi njena kutija za nakit.

Ne znam koliko je vremena prošlo dok nisam skupila hrabrosti da posegnem za tom kutijom. Toliko toga se bori u meni i nisam sigurna šta zapravo radim. Šta će misliti ili reći moj otac? Kako ću se osećati kasnije? Šta će se desiti kad se vratim u dvorac? Koji je stvarni razlog zašto radim sve ovo? Želim li ja i opravdavam li sve ove svoje postupke? Da li je sve ovo moj hir i bezgranično veliki inat? Imam li hrabrosti da otvorim maminu kutiju za nakit? Želim li ja to? Imam li pojma šta ću da radim ako se u kutiji ne bude nalazilo ništa? Ili još gore, ako se u njoj ipak bude nalazilo nešto? Ili najgori scenario, ako tu bude stvarno ono po šta sam došla? Razmišljam li ispravno? Radim li to što treba ili samo umem da slušam šta mi unutrašnji glasovi govore? Jesu li ti moji unutrašnji glasovi u pravu?

Tok mojih misli prekida osećaj kada su moji prsti konačno dodirnuli poklopac kutije. Uzimam je i bolje je pogledam. Da, bila je takva, to jeste ta kutija. Sećam se svakog njenog detalja i svi su na mestu. Konačno skupljam dovoljno hrabrosti i podižem poklopac.

Ne mogu da verujem!? Ovo se stvarno desilo? Da li je moguće? Unutra jesu ključevi, oni koji odgovaraju bravi vrata njene radne sobe! Ja i dalje ne verujem...

Sad razumem zašto mi je moj otac branio da bez njega dolazim ovamo. On jednostavno nije želeo rizik da ja pronađem ove ključeve. Zato se toliko i naljutio prošli put kada su me uhvatili.

Ali smao malo... Čekajte momenat...

Pa ovde ima još nečeg! Nisu samo ključevi koje sam tražila. Ovde ima još nečeg. Vadim to i podižem ka suncu da bolje pogledam.

Izgleda da je ovo medaljon. Onaj koji je pripadao mojoj majci dok je bila živa. Ali šta će on ovde? Jel' ni to nisam trebala da nađem?