PROTERANA

Nisam ovo očekivala

Jedino što mi pada na pamet je mamina kutija u nakit i to je jedini predmet koji je bio u ovoj sobi, ispred mene, i koji je izašao iz nje, nakon smrti moje majke.

Ta kutija za nakit je oduvek stajala na stočiću pored njenog groba samo je ja do sada nikada nisam otvarala. Jednostavno nisam imala potrebu.

Brzo žurim napolje i onako u haljini izelećem u vrt. Shvatam da nemam vremena da se sada presvlačim i vraćam u sobu, jer ću nekoga usput sresti, a raspored za jahanje mi nije danas.

Sreća pa jako lako pronalazim baštovanske makaze, što nije ni čudo jer svako slobodno vreme provodim ovde. Što nije tako često, ali opet...

Skraćujem svoju haljinu i režem je da mi bude lakše da sednem na konja. Kroz glavu mi prolazi samo "Baci to iz ruku, skupljaj ovu tkaninu sa trave i vraćaj se u sobu" .

Uzalud jer je moj inat baš sada odlučio da proradi. Ne mogu reći da li ovo stvarno želim i da li ovo radim jer je to moj izbor. Zapravo bih više rekla da ovim postupcima namerno kršim pravila i bežim od tuđih planova za moj život. Imala sam potrebu da se osetim slobodno, a ni moja radoznalost nije bila tiha jer me je sve vreme kopkalo da li sam u pravu i da li ću naći ključeve. A ako ih i nađem, da li sam spremna da bilo šta učinim sa njima?

Sav onaj višak tkanine bacam iza prvog žbuna i tako to, nadam se, sakrivam. Stajem na ćošku i proveravam ima li koga na putu do štale. Put mi je čist i bežim do ulaza.

Stojim tako malo da skupim dah od silnog trčanja. Moje srce sada kuca još ubrzanje jer čujem korake od spolja kako mi se približavaju.

Zatim sledi zvuk škripanja otvaranja vrata. Blago se okrećem i ugledam stražara. Sav u oklopu i sa grbom našeg kraljevstva izgleda kao i svaki drugi.

Međutim meni odmah prolazi kroz glavu da me je neko video ili pratio, možda su našli i tkaninu koju sam ja isekla sa svoje haljine...

-"Treba li Vam neka pomoć Princezo Anastazija?"
-"Meni? Ma ne, možete slobodno da idete."
-"Ne izgledate tako. Zapravo vaš trenutni izgled mi govori da ste u nekom problemu. Zaboga gde vam je ostatak haljine?"
-"Ne morate se vi zamarati time, ali hvala vam. Možete li sada ići molim vas? I da ne govorite nikome o ovome, to bi mi jako značilo."
-"U redu."
-"U redu!?"
-"Da, vaša želja je moja zapovest princezo."
-"Ah, da, da. Hvala."

Nakon čega se samo okrenuo i otišao. Okej, ovo stvarno nisam očekivala. Ako ikada saznam ko je bio ovaj stražar tražiću od oca da ga nagradi. Sad postoji i mogućnost da me je lagao i da odmah ide da kaže sve mom ocu. Ali ja nemam vremena da o tome razmišljam i čekam sudbinu da me stigne. Bežim i od oca i od sudbine i žurno se penjem na svog konja.