PROTERANA

Ne očekuj da te volim

Usledila je jedna sekunda tišine. A onda? Onda je narod momentalno ustao i počeo da kliče i da se raduje. Da, pobedio je princ Vilijam.

Oči mog oca su blistale od sreće možda čak i više nego Vilijamove. Karlosa više nisam ni videla jer ga je straža jako brzo izvela iz ringa.

Ja sam se jako brzo izgubila odatle. Šmugnula sam tako neprimetno da im je stvarno trebalo dugo da me nađu. Inače sam u međuvremenu bila u vrtu u okviru dvorca, ne znam zašto, dok sam šetala pomislila sam kako bih mogla tu malo ostati.

Prvo su me primetili stražari, a nekoliko minuta kasnije ka meni se približavala jedna visoka muška figura.

Stigao je do mene i počeo me je okruživati lagano šetajući.

Ja sam samo tako nepomično stajala ćutke.

Zatim sam osetila kako je uzeo jedan pramen moje kose u svoju ruku.

-"Tvoja kosa tako predivno miriše Anastazija."
-"Kada smo prešli na "ti", prinče Vilijam?"
-"Izvinjavam se ako vam je to smetalo."
-"Nije u tome stvar."
-"Nego u čemu ako smem da znam?"
-"Vidite ovako. Vi ste postali zvanično moj verenik po pravilima mog oca. Ne po mojim, stoga ne očekujte ništa od mene lično."
-"Ne razumem vas baš najbolje, zar ja nisam primer savršenog verenika za današnju princezu?"
-"Dajte da se ne lažemo. Niste glupi ni vi ni ja. Ja ću za javnost izigravati srećnu princezu. Od mene možete da očekujete i balove i zabave i događaje, sa sve plesovima i slikanjem. Ali da vas volim, e tu postavljam granicu. Ja nisam želela da se udajem, a još manje za vas. Nemam konkretno ništa lično da kažem loše o vama, ali o ovom braku itekako imam."

On je samo oćutao i pogledao me je jako zbunjeno. Ja sam nakon toga otišla iz tog vrta i od njega, i uputila se pravo u sobu. Presvukla sam se jer sam pre večere imala trening mačevanja i nakon toga je sve išlo svojim normalnim tokom.

Sledećih nedelju dana je teklo pa, u redu. Bilo je tu i tamo prepirki sa ocem zbog mog ne prihvatanja princa Vilijama, ali šta je tu je, to sam i očekivala.

Konačno je došlo vreme za prvi bal na kom bi se princ Vilijam i ja pojavili zajendo kao vereni par.

Veče je prolazilo normalno bez preteranih interakcija između mene i princa Vilijama. Došlo je vreme za ples i naravno da smo nas dvoje zajedno zaplesali. Atmosfera je bila prelepa i muzika je bila jako divna, ali to idalje nije bilo dovoljno da bih ja bila stvarno raspoložena. Skladno smo igrali i princ Vilijam i ja, ali ja sam idalje bila nesrećna jer meni tu ništa nije bilo po volji.

Muzika se stišavala i ples se bližio kraju, pa su samim tim naši koraci postajali sve laganiji i laganiji.

Kada je konačno odsviran i kraj kompozicije svi su stali i poklonili se. Međutim, po mene je ovde nešto pošlo po zlu. On me je pred svima povukao i jako privukao sebi, nasmejao se i učinio nešto što ni u ludilu nije smelo da se desi.