EKO

1 Deo

"Momci danas nam dolaze eke"- vikao je jedan od ratnika

U skoli smo podeljeni po godinama, dok smo u domu po generacijama. Generacija je ubuhvatala 4 godine. Sobzirom da je svima nama 17 godina mi smo sada samo u generaciji, time i u nasem domu. Tokom citave generacije ja sam bila jedina ratnica, dok je bilo dve muske eke, jedan u nasoj godini i jedan u dve godine pre nas. Sledeca generacija nema izuzetke, kao ni ona nakon nje. Takodje deca se ovde radjaju samo tokom jednog meseca, to objasnjava kako mogu da nas podele po godinama i to je razlika u starosti najveca razlika izmedju dve osobe u istog godini 30 dana. To je mesec radjanja, isto vazi i za cudovista uduvek je bilo i zauvek ce verovatno i biti tako. Tako da smo svi mi ovde, ratnici, i eke rodjeni tokom istog meseca iste godine u istom kraljevstvu. Gde nase kraljevstvo cini celo jedan kontinent. Postoje sam dve skole, po jedna za ratnike i eke. Obe skole se nalaze u glavnom gradu ali na suprotnim stranama ogromnog grada tako da bas i nemamo nekog dodira sa ekama. Skola ratkina je na desnoj strani kraljvestva, dok je skola eka na levom.

"Bilo je i vreme nismo videli zensku osobu sest meseci"- nastavi drugi ratnik pridruzivajuci se prvom, a onda shvati da sam i ja tu pa se okrene ka meni- "Izvini sefice"- skoro pa vikne povlaceci se jos vise u svoj krevet

"Koliko dugo ostaju?"- bilo je sledece pitanje kojim su samo pokusavali da smanje strah idiota koji me ne racuna za zenu

Hej, znam da sam ratnica, od petog rodjendana sam samo sa momcima i sve to, ali znam i da imam svoju zenstvenu stranu. I ne zelim da dozvolim da iko od njih porekne to, imam dobre oblike. Dobro nisam videla mnogo zena u zivotu, koliko god to zvucalo cudno. Jer kada god bi eke dolazil je sam imala neku misiju tako da ih nikada do sada nisam videla i sigurna sam da su lepe. Ali sam podjednako sigurna u to da sam i ja lepa.

"Verovatno dan kao i inace"

"Sada vidim koliko slusate nakon sto profesori spomeni eke"- prevrnem ocima pre nego ih pogledam sve redom prekoravajuci ih- "Dolaze i ne vracaju se. Ostaju do sledeceg merenja. To se desava tokom poslednje godine"

"Po ceo dan sa ekama? O bice to zivot"- krenu cak i da vicu svi redom, neki su cak i skakali po krevetima

Pa ti nakon ovoga kazi da je ovo budunost drzave, i da su svi oni obucavani ratnici od svoje pete godine.

"Bice na spratu iznad nas. A vi sada morate da izadjete napolje ako zelite da ih sacekate. Trebale bi sukoro da krenu da dolaze"- kazem ustajuci prva i krenem ka vratima

Moj krevet bio je najdalji od ulaznih vrata. Moj krevet ujedno bio je i jedini koji nije bio na spratu, to jest jedini koji nije imao krevet iznad.

"Idemo, idemo"- viknu u glas i krenu da ustaju, a onda i trce ka vratima tako da ipak sacekam da prodju otvarajuci im vrata

"Neces vise biti jedina devojka"- nasmeje mi se Nik koji podlenji dodje do mene pomerajuci se da ja izadjem prva, a onda zatvori vrata zamnom i krene u ravan. Njegov krevet je odmah pored mojeg, ali za razliku od mog on ima krevet na spratu.

Secate ga se? On je onaj decak sa pocetka koji je odgovarao na moja pitanja, da i dalje smo zajedno.

Kadan smo i nas dvoje izasli napolje nakon samo dva minuta cekanja, tokom kojih sam vecinom pricala sa Nikom nakon sto smo se svi rasporedili, pojavila se i prva kocija nakon koje i sledeca, pa tako u bezbroj njih. Razlika izmedju dve svoje je sledeca: njihova skola favorizuje belu boju, nasa je kontrast njihovoj pa favorizuje crnu. Naravno sve to je zbog ratnika i eka. Boja eka uvek je bila bela, boja ranika uvek ce biti crvena, dok su cudovista crvena.

Ispred nas ubro je bilo 500 belih kocija i buplo vise devojaka, jer je bilo po dve njih u svakoj. Bilo je tu i jedan momak postavljen u prvom redu, a pored njega kao i svih nji bilo je dosta kofera.