Dan je tek bio poceo kada je sve krenulo. Jos i pre prvih zrakova sunca bila sam probudjena. Dobila sam crnu haljinu koja je po meni bila samo sledeci stadijum otvorene haljine od one koju sam inace imala kao ratnica, dok sam odbila da promenim korset koji sam imala. Onaj koji je bio doradjen kada sam dobila od kovaca koji nam je napravi nove maceve.Gledala sam sebe u ogledalu i nije mi se svidelo ono sto sam videla, ali sam ispak pristala na sve to. Iako sam morala da govorim sebi konstantno kako je ovo poslednja stvar koju cu da uradim po necijem naredjenju, i kako ce ovo sigurno da bude gotovo vec danas.
"Da li si spremna?"- usao je Nik u moju sobu bez da kuca na vrata, a onda ih odmah i zatvorio gledajuci me siroko otvorenih ociju dok su njegove zenice bile prosirene
"Eko"- viknuo je dolazeci sto vise ka meni- "Ne smem ni da pomislim kako ce ovo da igleda na tvom pravom telu"- mrstio se pokusavajuci da mi povuce neke delove kako bi haljina bila vise zatvorena
"U redu je"
"Naravno da nije. Nisi videla ostale eke, imaju prelepe bele haljine, zasto ti moras da nosis ovo sranje"
"U redu je Nik, ovo je poslednja stvar koju radim a da je neko drugi naredjuje. Od sutra nas dvoje imamo sasvim drugi zivot"- govorila sam prelazeci prstima kroz po njegovo lice- "Od sutra si slobodan"- govorila sam tise pre nego sam ostavila poljubac na njegove usne
Odmahao je rukom, ali me je ipak povukao vise ka sebi i krenuo da ostavlja sitne poljupce po mojim uznama i obrazima.
"Molim te vrati se u svoj pravi oblik, mogu da nas cekaju jos nekih 5 minuta"- govorio je spustajuci se poljupcima niz moj vrat
"Nik"- progovorila sam podizuci nejgovu glavu, protiv svoje volje- "Hajde moramo da idemo. Od sutra imacemo vremena za sve"- rekla sa krecuci ka vratima dok sam drzala njegovu rukuImali smo dorucak ujutru, svi su gledali u moju pojavu mrsteci se
Bez da bilo sta kazu videla sam bez problema da im se ne svidja ova moja odeca.Nakon doruca morali smo da napustimo dvorac kao i grad, kako bi usli slavljenicki gde ce ulice biti pune ljudi. To se i desilo, kada smo dobili znak krenuli smo da ulazimo u grad sporim hodom konja. Crna dama nije dobila ni polovinu ljudi i slave koju smo dobili mi kada smo usli ovde. Isprva bili su to ljudi koji su samo ziveli u kraljevskom gradu, a onda i drugi ljudi. Bili su to svi ljudi sa svih krajeva grada. Unutar zidina grada nismo usli na konjima vec na svojim nogama, tamo su bili svi vojnici koji vise nisu imali misije, bile su tu eke i ratnici. Bilo je razlicitih grupa, onih koji su bili slozni onih koji su se jedva gledali, ali i onih koji nisu sklanjali pogled jedni sa driguh. Nesto dalje skoro pa i pred sam kraj videla sam ljude koje smo spreli pre nase prve misije.
"Eko"- nasmejao se covek koji je grlio svoju eku, bila sam jako srecna jer je to bila ta eka na kojoj sam prvi put pokusala onu moc
Mahnula sam im i nastavila dalje, pred same kraljeve i kraljice bili su nasi roditelji, to jest roditelji ostalih iz moje grupe. Svako je imao punu dozvolu da se pozdravi sa svojom porodicom, sobzirom da ja nisam imala nikoga Nikova porodica me je docekala rasirenih ruku.
"Eko, koliko mi je drago da jesi dobro. Dete moje. Sta li su ti sve radili"- osecala sam se uzasno jer sam morala da je lazem pa sam je samo jako zagrlila upadajuci u njene ruke- "Bice sve u redu, tvoja kosa ce ponovo narsti i bice lepa. Bito je samo da si nam ti ziva, tvoja lepota se ne meri tvojoj kosom ne brini"- tesila me je grleci me jako, znam da je Nik od svoje majke nasledio dobrotu
"Hvala vam, sigurna sam da zelis da pricas malo sa Nikom ima ljudi sa kojima bih ja da razgovaram"- pokazem na kovaca i njegovu porodicu koja samo gleda u mene
"Eko, sta se sve tebi desilo"- zagrlila me je jako njegova zena
"U redu je, veruj mi sve je u redu. Vi znate moje tajne, trebali ste da mi kazete na vreme sta eke spremaju"
"Bilo je previse rano dete"- govorio je i sam kovac spustajuci ruku na moje rame
"Hvala vam sto se dosli danas"
"Naravno, ovo je bilo najmanje sto smo mogli da uradimo. Jos jedan razlog zbog kojeg sam dosao bilo je da napokon vidim kraj svega ovoga"
Zagrlila sam jos jednom njegovu zenu nakon sto sam morala da dodjem do ostalih na pozornicu koja je bila namestena tu. Cak sam i videla crnu damu, bila je tu i gledala direktno u mene bez da skloni pogled. Ona je bila jedina koja je bila eka i nosila crne stvari, nosila je mac svog ratnika na kojem su i dalje bili prikaceni zvoncici i tablica sa podacima, dok je njena kosa bila podignuta. Odeca koju je nosila bila je napravljena od odece njenog ratnika dok je ogrtac koji je nosila bio njegov. Kada je postala poznata kao crna dama imala je 20 godina to se desilo pre 22 godine, njoj je sada 42. Ali od svoje 20 godine nije stupila u nijednu borbu.Kraljica je istupila i krenula da prica dosta stvari, govorila je o tome kako je bilo tesko tokom svih ovih predhodnih godina, ali i da je sada napokon dosao kraj svemu ovome.Negde izmedju sve publike bio je i njihov sin, samo sto je zbog moje krvi sada imao crnu kosu, kracu i ukapao se bez problema u gomilu. Ogroman broj ljudi bio je ispred mene, kako smo mi prolazili dalje do ovom podijumu dolazili su i ljudi pored kojih smo prolazili. Tako da je celo nase kraljevstvo, ceo ovaj kontinent bio ispred nas. Naravno bio je i nekoliko njih koji su ostali u vojim domovma, ali su bili stvarno manjina.
"Sada cemo videti snagu nasih spasioca"- pokazala je kraljica na nas, a onda i coveka koji je doneo merac
Pozlaceni merac, onaj namenjen kraljevsoj porodici. Iamo je jednu razliku od svih ostalih, zasvetleo bi svakog puta kada bi ta osoba imala zapravo dosta veliku snagu. Krenuli su redom, i na svakog od nas je svetlela. Nik je bio predposlednji i njegovo mere je na trenutak oslepelo sve ljudi koji su gledali u merac. Njegov broj bio je stvarno visok.
"Jedina ratnica u ovoj grupi, ratnica koja je bila zarobljena tri godine i ostala verna nasem kontinentu"- govorila je kraljica
Dozvolila sam sebi da pogledma jos jednom u Nika, jer ovo mi je mozda poslednja prilika za to. Zasto? Ono sto ja planiram da uradim sada potrosice mi toliku energiju da najverovatnije necu ostati ziva do kraja. Iako je moja energija tolika.Kraljca je ka meni pruzila mali nozic koji sam ja odbila.
YOU ARE READING
EKO
FantasyPocetak je bio ovakav: Tog dana se odjednom zaculo sudaranje zvoncica koje je cinilo jako privlacan zvuk, istog trenutka svi su spustili glave. "Sta se desava?"- pitala je jedna devojcica decaka pored nje, koji je kao i ona nosio drva za potpalu, sa...