EKO

2 Deo

"Stigli smo Eko"- probudio me je jer sam se uspavalaKada sam bila manja imala sam problea sa spavanjem jer sam konstantno osecala da mi nesto nedostaje, ali od kada je Nik samom u istoj prostoriji spvam kao da je sve na svetu u savrsenom redu i rat ne postoji.

Takodje put mi je bio monoton tako da nisam mogla da odolim.Ispred su nas cekali njegovi roditelji. Nik je drugo dete. Imao je stariju sestru, bila je Eka koja je poginua u svojoj prvog misiji. Bila je starija od nas 5 godina i poginula kada i cela njena generacija. Ostalo ih je svega 20, ratnika kao i Eka. Ali oni nisu izgubili godinu kao sto mislite, ima i onih gde je cel generacije preko noci ostal bez ikoga. Njegovu sestru svmo vidjali jako retko, sobzirom da je otisla u skolu kada smo nas dvoje rodjeni vidjali smo je samo kada je dolazila u poetu roditeljima na svkih 6 meseci, a onda smo i mi krenuli u skolu i ja je vise nisam vidjala, dok Nik ponekad jeste kada bi oboje bili kod roditelja, a onda je poginula pre 5 godina tokom svoje prve misije.

"Stigli ste? Hajde u kucu hladno je"- pozvala nas je njegova majka, dok je otac vec uveliko otvarao vrata

Jeli smo i malo pricali o  skoli a onda su nas poslali na spavanje. Ja sam bila u sobi koja je nekada pripadala Nikovoj sestri. Bilo je njenih slika, ona je samo imala jako dugu belu kosu i to joj je bila jedina razlika od Nika.

Sledeceg jutra dala sam im malo privatnosti. Otisla sam do kuce svojih roditelja i videla kako je u samo jos gorem stanju gde pre 12 godina kada sam je videla poslednji put, neverovanto mi je da nisam bila ovde celih 12 godina. Mada bila je lepa kao i tada, ako ne i vise. Moja majka pripadala je Ekama koje su lecile, time je njena jaca strana magije bila zemlja. Sada je nasa kuca bila obrasla biljem koje je cuvala, a bilo ga je previse. Stalno govorim kuca ovo nije kuca, ne vise, sada ovo je samo zbir nekoliko zida.
Dodjem do jednog koji ima sliku nase porodice i pokupim je a onda ona nestane u kojim rukama. Dodala sam vremena da posetim njihove grobove. Bili su postavljeni jednu pored drugog i samo oznaceni malim spomenicima na kojima su pisala njihova imena, ali ne i njihova dostignuca jer nisu umreli u borbi. Zato su i zakopani ovde.

"Nista dobili pohvale jer ste umreli u svojoj kuci a na sve to smo jedno dete. Vase jedno dete vredece kao dva deteta toliko mogu da vam obecam. Nije me bilo zbog toga ovih 12 godina. Sada me nece biti 5 osim ako ne umrem i dodjem vam brze. Ili postanem zvezdani ratnik kao prva zena"- samo se okrenem nakon sto polozim plavo cvece koje sam ubrala tokom misije pre 5 godina.

Majka je obozavala ovo cvece dok joj ga je otac donosio svakog puta kada bi ga video. Iako vecinom uvelo, njoj nije smetala i cuvala je svaki cvet. Oni su se stvarno voleli, nije to bio samo jos jedan brak izrastao iz toga sto su bili ratnik i eka.

"Eko gde si bila ceo dan? Vreme je za veceru"- docekao me je Nik ispred kuce

Samo se nasmejem i zagrlim ga jako. Shavti da sam bila da posetim grob rodigtelja pa me i on zagrli nazad. Sa njegovom rukom oko mog ramena udjemo u kucu gde se njegovi roditelji samo nasmeju razumno i pozovu nas da sedenemo za sto sa njima. I moji roditelji bili bi stari i sedeli bi kuci jer su zavrsili sa svojim ratnim godinama, bili bi pozvani jedino ako su bili neophodni i docekivali bi me sa osmehom na naboranim licima.

Sledeceg jutra produzili smo nazad. Sobzirom da nam je trebao skoro ceo dan da se vratimo krenuli smo ranije samo da bi shvatili da smo trebali da krenemo tek sutra ujutru.

"Zezas me da smo omanuli ceo dan?" gledam u njega kada smo vec uvekiko izasli iz sela i nije bilo nasih kocija- "Vracamo se?"

"Ne, hoces da odemo pesaka do skole?"- pita uz osmeh

"Da"- odgovorim nazad uz jos veciIako je krenuo nas mali put od dva dana.

E tu vec ima o cemu da se prica. Prvo sam sklonila nase stvari ostavivsi nam samo ranceve sa najpotrebnijim stvarima a onda smo nastavili.

"Koliko dugo ces kriti?"- pitao me je iznenada kada smo seli da jedemo nakon sto smo prosli dobar deo puta

"Koliko bude bilo potrebno"- odgovorim nazad pruzajuci mi parce mesa koje sam posekla a on stavio na vatru, da ubili smo neku zivotinju usput i spremili vatru za spremanje hrane.

"Eko zelim da budem tvoj radnik, obecao sam ti to jos kada smo bili deca. Hteo sam to previse, hocu i dalje"- pogleda me ozbiljno

"Znam zelim i ja to, ali nam to nikada nece dozvoliti jer ce tebe dati najjacoj Eki u godini"

"Jaca si od mene"- preda mi prvo parce koje je ispeceno uvek je to radio, sta god da je u pitanju prvo bih ja dobijala nesto a onda on, ako bude bilo ako ne bitno je da sam ja dobila.

"Jesam ali sam zensko znas to? Neparan smo broj. Ja cu biti visak. Necu dobiti Eku. Znas da mi nije potrebna. Ti si jedini koji zna o tome, ne znaju tvoji, a dok su moji bili zivi nisam znala ni ja"

Klimne glavom i nastavi pecenje, tada se pojavi cudoviste u obliku biljke. Nik se ni ne cimne dok ja samo pucnem pristima pa se biljka raspresi.

"Volim sto si jaka. Ali mrzim kada si jaka ispred mene. Hocu da te zastitim a na kraju ti bi stitila mene"- nastavi tuzno gledajuci u vatru koja se lagano gasi

Volim i ja sto ti verujes meni, ali ipak to nisam rekla vec zadrzala za sebe i promenila temu.

"Ocisti mi kosu i rascesljaj je pre nego legnemo veceras?"

Odmah se okrene ka meni i sigurno klimne glavom. Eto ga malo dete, ovaj njegov osmeh volim samo jos vise.

"Hocu"- nastavi da se smeje kao malo dete

Na to se i ja nasmejem njemu. Jos kada smo bili jako mali voleo je da mi rascesljava kosu. Radio je to svake veceri od pete do desete godine. Nakon toga svi su misleli da je cudno tako da sam mu ja zabranila to osim sa vremena na vreme. Ali sam uzivala tada, zivim za te veceri. Nastavili smo put glupirajuci se vise nego bilo sta drugo. I svakih 5 minuta nasli novo takmicenje: trcanje do odredjenog dela sume, penjanje po drvetu, pronalazenje cudovista i jos gluposti. Na kraju smo se oboje razocarali kada je broj pobeda bio jednak.

Uvece nakon sto smo jeli, ja sam sela na travu, dok je on seo iza mene, skine mi gumicu pa moja kosa padne i rasuje se po zemlji. Kada stojim moja kosa samo dodiruje zemlju, ali sada kada sedim veci deo kose se rasuo po travi. Ispruzim ruku na kojoj se nadje cetka pa je on uzme i krene da mi rascesljava kosu.

Trebalo mu je celih 2h, nakon cega me je poljubio u rame. Poceo je to da radi kada nam je bilo 15, dok se ja nikada nisam bunila. Mislim da se nisam bunila ni oko cega kada je u pitanju Nik

"Potrosio si 2h a mogla sam da je sredim samo pokretom ruke"

Nasmeje se na moje reci i povuce me nazad u svoj zagrljaj. Izdahenm, podignem zastitnu barijeru oko nas, dok cetku zamenim cebetom. Nikov miris za mene bio je nesto sto me je uvek smirivalo, prsto bih se osecala kao da je sve u redu kada je on pored mene. Za mene Nik je bio moja druga polovina.