EKO

18 Deo

"To je nebitno. Slusaj to sto ce nas spojiti znaci da nece biti tajni, ali sada su one i dalje potrebne, ali opet ima stvari o kojima mozemo da razgovaramo. Vidim da su vase eke mnogo podignutih glava"

"Ne znam o tome"

"Shvatam potrebne su povratne informacije"- rekao je klimajuci glavom

Krenuo je da skida gornji deo svog odela i tada sam videla ogromni oziljak preko celog njegovog gornjeg dela tela, kretalo je od levog ramena i nastavljalo se sve do vidljivog dela desne strane njegovog torza.

"Oziljak se zavrsava otprilike ovde"- pokaze mi nanize niz nogu- "To mi je uradio jedan od cudovista, covek koji je koristio mac. Oni su uzasni, a mi jos nismo ubili ni jednog od njih, ubijali smo samo cudovista. Ja sam jedini koji je preziveo nakon susreta sa ljudima. Mene je spasila moja eka, ona je zemljana, ali je zadobila i sama veliku povredu zbog toga. Videla si je sigurno"

Po bolu u njegovom glasu odmah sam mogla da shvatim da je to eka sa podignutom kosom.

"Ona sa podignurom kosom?"

"Da"- klinuo je glavom a onda obukao svoje odelo- "Sta je prica sa tvojim ogrtacem i uopste tim odelom?"

"Ovo je odelo zenskih ratnika, nama je zabranjeno nosenje ogrtaca. Posao nam je da nosimo sto provokativniju odecu i time odvracamo paznju ratnika. Ogrtac sam uzela od treceg u redu kod cudovista nakon sto sam ga ubila"

"Ubila si vec cuvodite?"- kaze malo glasnije ali ne dovoljno da privuce paznju ostalih na nas

"Dva"- odgovorim, sada nije da ja bas idem uz laz koju sam smislila oko ogrtaca, istina je da sam ubila cudoviste, iako je to bilo tokom jedne od misija- "Kada nam je bilo 5 i kada sam isla po oznake za sve nas"- odgovorim pokazujuci ka svojoj igli

"Shvatam. Danas ce biti jako lose. Po jedan dan u mesecu pojavi se ogroman broj ljudi koji nas saseku. Kada smo mi dosli odma tokom prvog veceg napada ubili su nam 670 osoba"- odgovorio je sa bolom u glasu

"Da li je taj napad danas?"

"Ne, bio je skoro. Nece jos nekih 10 dana. Ali budi spremna, rekao sam tvom vodji ne znam da li me je uopste slusao ili ista rekao vama ostalima"

"Nije nam rekao ni rec o tome"- kazem i sama sada ljuta

"Ocekivao sam, nije mi verovao"

Klimnem glavom.

"Rekao si da imamo nekih 10 dana, shvatam. Slusaj moj predlog pusti ih neka izgube poverenje u nega tokom ovih danas, jer je on njih spremio da umru. Covek im je rekao da ce polovina nas da umre, to je losa stvar ljudi su vec izgubljeni"- kazem razocarano gledajuci u njega

"Glup potez, ko ga je postavio za glavnog?"

"Profesori jer je on u nasoj grupi muska eka"

Klimne glavom potvrdno, ali nikako srecno.

"Dobro, vratimo se nazad. Radicemo po tome kako si ti rekla"

Cim smo se vratili prenela sam sve Niku. Napad je bio zeznut, ali ne dovoljno jak da bi toliko broj njih bio povredjen. Ratnici su bili toliko slabiji u odnosu na ono sto su inace radili da sam se pitala da li su to isti ljdui koje sam znala do sada. Eke bile su uzas, skoro da nisu radile nista i vecinom su samo gledale sa strane i cekale da budu odbranjenje od strane ratnika. Nik je sa druge strane ubio najveci broj cudovista, vise i od godine pre nas. Za drugu godinu nemam losih reci osim da su jako slozeni kao tim rade savrseno. Ne samo par ratnik-eka, vec cela godina. Eka sa podignutom kosom ni jednom nije koristila magiju svo vreme borila se ravnopravno kao i ostali ratnici. Tu mi je nesto jako sumnjivo. Cim se napad zavrsio samo je dosla do vodje njihovog tima i samo mu se bacila u zagrljaj. On ju je pokupio u ruke nosio do jednog drveta, seo i nju stavio na svoje noge. Oni su definitivno jedan jako dobar tim.Nik je odmah dosao do mene i osmehnuo se siroko.