EKO

28 Deo

Nekoliko dana kasnije bili smo u dnevnoj sobi, koja bi bila kao i svaka druga obicna dnevna soba, jer cak je i nama potreban odmor.

"Koliko god puta cula ovu pricu uvek ce mi biti zanimljivo kako si sa svega 3 ubila tog vepra"- opet krenem da se smejem dok otac prepricava pricu o Elenor koja je sa 3 godine ubila vepra jer je zalutala u sumi i bila gladnaKada su je nasi ona je bila sva umazana jer je jela zivo meso.

"Cuti molim te"

"Da svi znamo da sam ja najslabiji od svo troje, hajde da promenimo temu"- ubacio se i Ethan

Zapravo on jeste u pravu, kada bi isli u pravu krajnosti Elenor bi imala za malo vise snage od njega. Ali da se ne razumemo pogresno Ethan je vise nego natprosecno jak u odnosu na sve ostale.

"Budi ljudomoran koliko god zelis ali ja sam druga u vojsci"- nastavila je Elenor siroko i ponosno se smejuci

Prvi u vojsci je otac. Meni su ponudili mesto i zvanje ali sam ja to odbila, jer ne zelim da se ostali osecaju lose zbog moje crne kose i uopste pojavljivanje kao ratnika. A i nekako sam imala taj uzasan osecaj da cu izgubiti sve od mene kao ratnice, a ja sam celog svog zivota bila jedna i to ne zelim da promenim.

"Vase visocanstvo"- upao je jedan od strazara zadihan i krenuo da prica -"Usledice napad na dvorac"

"Ne osecam ih"- odgovorimo nas troje u glas misleci na nase ekolokacije kada nas otac pogleda

"Nisu u vasem dosegu. Bice ovde u roku od jednog dana, racunamo da bi napad trebao da krenem sutru. Nalaze se samo jedan kilometar izvan vase ekoloakcije"- okrenuo se strazar ka meni

"Hvala. Obavesti sve da budu na oprezu ali da ne preduzimaju nikakve mere opreza dok ne vidimo sta se desava zapravo. Znacemo kada udju u jednu od njihovih ekolokacija. A onda cemo odluciti sta cemo raditi"- rekao je otac pokazujuci cuvaru da je slobodan

"Znate li ko bi to mogao da bude?"

"Ne, jos je rano za sve. Nase trupe nisu jos spremne"- odgovorio mu je Ethan a onda se okrenuo ka meni

"Ne znam nije trebalo nista jos da krene. Cim udju u moj doseg recicu vam sta je u pitanju. Prebacicu na zastitnicki mod ekolokacije. Ko ce od vas da preuze berijeru?"- pogledam u njih dvoje

"Uzasna si, znas da moramo oboje da je drzimo zajedno"- pobunio se Etah pokrecuci barijeru dok mu se Elenor pridruzila a onda sam ja iskuljucila svoju barijeru i preusmerila svu energiju na ekolokaciju pretvarajuci je u zastitnicki mod

To znaci da ko god udje u moju ekolokaciju ostalima nestaje. Tacnije druge osobe nece moci da osete njihove aure. To cu moci samo ja.Nastavili smo da pricamo sve dok sunce nije bilo daleko iza horizonta a onda smo presli svako u svoju sobu. Sve je bilo savrseno dok u pola noci nisam osetila kao je jedna osoba probila u moju ekolokaciju i to je bila osoba koja mi je bila poznata ali je odmah nakon izasla iz ekolokacije, da bi nakon 2 minuta tacno uslo previse njih odjednom. Ustala sam iz kreveta kada sam prepoznala sve njih i odmah krenula ka sobi blizanaca. Ono sto me je pomalo zacudilo kada sam dosla ovde prvi put bilo je to sto su njih dvoje spavali u istoj sobi, iako sam znala da su jako povezani kada smo bili u kuci nase majke. Imali su dva kreveta koja je delilo samo dovoljno mesta za prolaz. I neretko su se drzali za ruke kada su spavali, ili pak spavali u istom krevetu. Iako ce nam sada vec 26 godina. Sada su spavali u odvojenim krevetima ali kao i inace drzali su se za ruke, dok se videlo da se Elenor mucila sa odrzavanjem barijere dok je spavala, tako da je jako cvrsto drzala Ethanovu ruku.

"Budite se, usli su u moju ekolokaciju"

Odmah su otvorili oci i klimnuli glavama a onda krenuli da se rastezu po krevetu nakon sto su jedno drugom izgovorili dobro jutro.Ja sam odmah nastavila do zidova koji su okruzivali dvorac. Tamo je bilo dosta strazara koji su se odmah zbunili kada su me ugledali. Znaju da ja nikada ne napustam dvorac, a tek da izlazim ovde gde mogu biti uhvacena od strane kamera. Na nasem kontinentu kamere ne postoje, ovo je i za mene bila velika novina sve dok mi otac nije jasko objasnio sta su one zapravo. Tada mi je tek bilo jasno, imali su cak i jednu koju su davno skinuli pa sam uspela i nekako da shvatim kako radi. Ono sto je bito jeste da one zapravo rade na magiji eka, tako da je meni najlakse bilo da shvatim da ih kontrolisem. Jer eke koje su ih pravile ili kontrolisale slabije su od mene. Mislim da sam time dosla do zakljucka da pored toga sto su oni dosta napredniji od nas, mi smo mnogo jaci sa nasim mocima i sposobnostima nasih gena od njih.

"Sredila sam sve oko kamera"- odgovorim cuvaru koji je odmah pored mene na sta mi on klimne glavom, on je veceras glavni u smeni

"Da li vam je nesto potrebno? Znam da je retkost da vas vidimo ovde"- cak se i nakloni

"U redu je"- pokazem da to da moze slodobro da se ispravi- "Usli su u moj doseg"- kazem pokazujuci na put napred od nas

"Da li je potrebno da alarmiram sve cuvare?"- okrene se ka meni spreman za pokret, skrecuci pored se pute

"Sada ce doci Ethan on ce obavestiti to. Povucicemo se samo i cekati ih ovde. Njih cemo ostaviti u zamku, oni su deo naseg plana"

On odmah klimne glavom, shvativsi sta se zapravo desava. Sva cudovista jasno znaju sta se desava u svetu i znaju pravi plan. Zato su se zvanicno i povukli nazad, dok ostali misle da je razlog veliki napad koji spremaju. To je bas i ono sto nam je bilo potrebno. Sve ide po nasem planu.

"Sta se desava?"- pitala je Elenor kada je naslonila glavu na moje levo rame, dok je Ethan uradio isto samo na mom desnom ramenu

"Nasi gosti su poranili malo"- odgovorim pustajuci ih u moju auru da shvate sta se desava

"Zanimljivo"- sada je progovorio Ethan- "Javicu svima da se vrate do kapije"- dodao je a onda prosirio vest svim cudovistima koji su bili u mojoj ekolokaciji pa odmah osetim kako su krenuli da se vracaju nazad

Svi znaju granice moje ekolokacije jer je ogranicena i znaju da su slobodni da se setaju samo u toj zoni, sve van nje zabranjeno je osim ako kralj to ne odobri, ili neko od nas troje. Njih dvoje nisu planirali da se sklone sa mojeg ramena, tako da nisam mogla ni ja da se bunim, na kraju i dalje je zima. Hladno je i meni, iako sam sasvim drugu stvar rekla Niku kada smo se videli. Njih dvoje bili su kao dva medvedica pogotovo sa njihovim ogrtacima. Nikada ne bih rekla da dve osobe sa tolikom snagom i visokom pozicijom mogu da budu ovakvi, kao dva deteta. Kada je sunce pocelo da izlazi bilo je moguce videti kako se ostali pojavljuju na kraju vidljivog puta.

"Evo ih"- obavestila sam ostalo dvoje koji su samo promumlali nesto

Jos jedna stvar koja je jako cudna kod njih je ta sto mogu da spavaju uvek, na konju koji galopira, na drvetu ili dok stoje kao i sada. To mi je uvek bilo cudno jer sam ja uvek morala da legnem da bih spavala. Znala sam od trena kada su usli u moju ekolokaciju kako su rasporedjeni dok sam sada i mogla da vidim Nika pored Jacka. Podignem obe ruke i pustim ih na glave dvoje koji su uspavani pored mene i samo preuzmem drzanje barijere oko dvorca umesto njih. Kada su dosli do same barijerie povlacila sam je sve blize i blize do zamka. Sve dok nisu bili dovoljno blizu, toliko da sam svim videla oci i to da su umorni od ovako dugog puta. Trenutak pre nego sto bi udarili u barijeru stali su.

"Trebali bi da je ovde"- progovori Jack gledajuci ispred sebe- "Ali nista ne mogu da osetim, moja ekolokacija kao da nece da radi"

Dok oni gledaju okolo vidim da su ih crveni ispred vrata gledali sa velikom paznjom.'Sklonicu barijeru'- obavestim mislima sve njih dok oni grupno odgovore sa - 'Razumem'

"Hajde vas dvoje vise budite se"- pobunim se

"Mhm"- promumlaju u isto vreme a onda smao otvore oci ne sklanjajuci glavu sa mog ramena- "Kako su dospeli ovako blizu?"- pita Ethan kada vidi ostale

"Ja sam povukla barijeru"

"Dobro dosli"- progovorim glavo i odmah vidim kako Nikovo lice obasjava osmeh

"Sta se desava? Ciji je to glas?"- pita Jack gledajuci okolo