24 Deo

37 4 0
                                    

"Sutra krecem u potragu za ocem, sto pre njega nadjemo. To cete vas dvoje skorije biti zajedno. Hajde sada tvoj posao je da ozbiljno odmaras, da bi se sve oko kose vratilo u normalnu, dok cu ja da pronadjem oca"

Klimne glavom poljubi me u obraz a onda nastavi dalje ka kuci. Ostala sam celog dana da sedim na terasi, nocu ponovo nisam mogla da spavam ali sam ipak sacekala da se Etahn probudi kako bi se pozdravila sa njim pre nego sam krenem na put.

"Moras da se vracas jednom u nedelju dana ovde"- zapretio mi je prstom

"Naravno, prvu nedelju cu da propustim, nakon toga svakog puta kada je Elenor ovde, pozovi i mene kada i nju"- odgovorim pre nego krenem

Znala sam koju polovinu kontinenta trebam da pretrazim, tako sam sam odmah uzela mapu i krenula da precrtavam podrucja gde smo imali misije i gde sam ja vec koristila ekolokaciju pa sam onda te dve polovine prvo podelim na jos po pola kako bih znala odakle cu da krenem.Celog prvog meseca nisam imala nikakvog traga. Pretrazila sam bas sve i nisam nasla bas nista. Dva puta sam se vec vracala nazad kod Ethana zajedno sa Elenor gde sam najvise slusala njihove price o tome kada su bili deca. Dok sam pretrazivala jedan od praznih delova kontinenata. Na karti bilo je obelezeno da se ovde iskljucivo nalazi suma. Kada sam trebala da krenem dalje, iznenada sam bila prebacena nazad u barijeru koju je ostavila nasa majka.

"Sledeci put me upozori da ces ovo da radis"- cak mu i zapretim prstom, a onda im se bacim u zagrljaj

Tamo je bila i Elenor. Proveli smo ceo dan zajedno, i negde na polovini njih dvojica su prekinuli svoju pricu i naglo se okrenuli ka meni.

"Hajde daj nesto iz tvog detinjstva, samo slusas nas, nista nam do sada nisi rekla"

"Dobro"- pogledam u jedno pa u drugu a onda krenem da pricam- "Od kako znam za sebe ja znam za Nika, kao sto vas dvoje znate za sebe medjusobno. Nismo ziveli daleko, a i nasi roditelji su bili jako dobri zajedno, tako da smo previse vremena provodili zajedno, zato ce i svaka moja prica da sadrzi njega koliko i mene. Ponekad vise njega nego mene. Moja prva rec bila je Nik, dok je njegova bila tata. Tada se moj otac zalio bar 3 dana sto nisam prvo izgovorila tata. Kada sam prvi put prohodala bilo je to jer sam videla Nikak kako hoca. U sustini ceo moj svet se okretao oko Nika. I dalje je to isto, moj svet se prosto okrece oko Nika. Kada mi je bilo 5, bas dana kada smo trebali da krenemo u skolu cudoviste je napalo kucu u kojoj sam zivelam ubilo ih oboje dok sam ja ubila njega. Nisam ni shvatila a teleportovala sam se ispred skole, time sam i shvatila da sma i eka u isto vreme kao i ratnik. Bila sam prekrivena krvlju i svi su gledali u mene prestravljeno, dok je Nik dosao do mene i krenuo da mi brise krv. Na kraju je i on sam bio prekriven krvlju jer sam ga zagrlila"- a onda sam nastavila da im pricam sva neka desavanja tokom prvih godina skolovanja.

Trebalo mi je 6 meseci da pronadjem prvi od 2 zamka. Nazalost to nije bio onaj koji mi je bio potreban. Pre toga sam nekih 10 dana ranije dok sam osedala u jednom hotelu u blizini cula razgovor dva coveka.Tokom ovih putovanja morala sam da se oprostim od crvenog kaputa i konstantno sam morala da prekirvam svoju kosu kapuljacom kako niko ne bi video da sam zensko, sve to je podrazumevalo i ogromnu odecu. 

"Kazu da su pronasli neku zelenu zivotinju u blizini. Mozda su cudovista pocela da eksperimentisu dodatno"- govorio je covek samo sto dalje od mene

"Da li su je ubili?"

"Ne, pobegla im je. Cuo sam da ce biti poslata neka manja grupa da izvidi sve to"

To mi je bio prvi znak u 6 meseci da sam na pravom putu. Tako da sam samo otisla dalje i nakon 10 dana pronasla sta sam trazila. Dvorac je bio velik, ali ne koliko i onaj koji sada koriste eke i ratnici. Iako tamo nikada nisam bila bilo je moguce videti ga iz nase skole jer se nalazi na uzvisenju. Tamo je bilo dozvoljeno samo nekolicini, onima koji su najblizi kraljevskoj porodici. Mislim da sam cula da i je godina princa bila jedina koja je dobila mogucnost da dodje i vidi dvorac.Ocekivala sam da ce to biti prazan dvorac sa nekoliko zivotinja, ali ne i osobu sa tamno zelenom kosom.

"Ko si ti?"- pitao je ravnim tonom kao da me se ne plasi ili da nije iznenadjen sto sam ovde

"Eko"- odgovorim na sta se on siroko nasmeje

"Prva sa cetiri gena"- nasmeje se a onda istupi iz tame

Tada sam mogla da vidim da je to zapravo dete, malo dete. Imalo je najvise 10 godina.

"Kako je moguce da si ovde i imas 10 godina ako su zeleni nestali tako davno?"- pitala sam zanemarujuci to sto vec zna da imam sva cetiri gena

"Ja sma vec mrtav, ovo je samo moja svest. Bio sam dosta jak dok sam bio ziv. Trebao sam da postanem sledeci vodja, ili ti sada kralj, zelenih ali nikada nisam. Umro sam kada mi je bilo 11, ovo sto vidis je samo moja podsvest"

"Duh?"

"Ne, moja podsvest. Nakon sto prenesem svoje znanju u prvu osobu sa zelenim genom nestacu"- rekao je uz osmeh a onda dosao do mene- "Izgleda da je taj dan ujedno i dosao danas. Drago mi je da je prva osoba sa zelenim genom koja je dosla do mene ujedno i prva osoba sa sva cetiri gena"

Sledeceg trenutka kao da je prosao kroz mene. Toliko novih stvari se naslo u mojoj glavi da me je cak i onesevestilo na nekih sat vremena. Kada sam se vratila nazad napolju je pao mrak dok sam ja imala secanje na toliko novih mogucnosti. Toliko novih stvari koje sam mogla da uradim sa svojim zelenim genom. Prvo sam isprobala ono sto mi se cinilo kao najzanimljivije i najkoristnije trenutno, a to je da promenim svoj izgled. Imalo je nekoliko pravila, nisam mogla da promanim svoju boju ili godine, dok je sve ostalo bilo vise nego moguce. Mogla sam da promenim svoj pol i duzinu kosu bez da to bude na moju stetu. Ubrzo u staklo ispred sebe gledala sam muskarca koji nimalo nije licio na mene. Imala sam kratku crnu kosu, bila sam iste visine ali sam imala punu musku gradju. Dok nisama ni bila u stvarima koje sam nosila do tada, vec sam bila u crnim pantalonama i kosulji iste boje. Pa sada sa sigurnoscu mogu da kazem da bih se zaljubila u ovo osobu.Sledeceg trenutka ispred mene nije bilo ogledalo vec cu stajali Etahn i Elenor.

"Pogresio si?"- pitala ga je ona zbunjeno podizuci mac ka meni

"Nemoguce je promasiti, ovde je zabranjen pristup ljudima koji nisu na neki uzi nacin vezani za nas"- odgovorio je i sam podizuci svoj mac- "Ko si ti?"

"Vidi da me je brat zaboravio nakon sto me nije video 6 dana"- nasmejem se vracajuci se u svoju pravu formu"Eko?"- viknu u glas

"Izgleda da zelena krv nije za ukras, dosta zanimljivosti se javlja sa time"- nasmejem se pa se sada ja bacim u njihov zagljaj.

"Molim da se ispred mene ne pojavljujes ponovno u tom obliku"- doda Etahn kada se odvojim od njih

"Nema sanse, ovo je najkoristnija stvar koju sam otkrila do sada. Zamisli sta sve mogu da uradim sa ovime. Jedino je malo problem sto ne mogu da promenim boju kose"- frknem

"Dobro, bitno je da i dalje mozes da se promenis. Prestravila si me kada sam video da je stranac dosao ovde"- baci se na krevet nazad Etahn

"Ja se ne bunim Eko izgledas predobro u takvom telu"- nasmeje se Elenog dok je Ethan prostreli pogledom

"Hajde da vam ispricam o tome sta sam nasla do sada"- bacim se i sama pored njega

Dane kada smo zajedno smo poceli da provodimo tako sto svi sednemo na jedan krevet i pricamo. Ponekad do te mere da se isprepletemo medjusobno, pa na kraju ne znamo ko lezi preko koga. Tog dana smo i ostali da prespavamo, nakon cega se svako vratio na sveoje mesto. Sobzirom da sam pronasla dvorac demona, ostao nam je samo poglednji dvorac.

EKOWhere stories live. Discover now