EKO

32 Deo

"Ovo je moj deo posla. Tu je sve sto ti je potrebno, vidimo se na dan kada napokon zavrsisi ovaj rat Eko. Ja moram da se povucem nazad u svoju tamincu"

"Kako i dalje nisu shvatili kolika je zapravo tvoja snaga?"

"Jer veruju da su eke sveta rasa"- nasmeje se mahne mi a onda nestane

Jos ceo jedan dan sam izgubila pre nego sto sam dobila sansu da porazgovaram sa svima iz nase grupe odjednom.

"Eka bila si skroz u pravu"- progovorila je prva Jasmin gledajuci u mene cim je usla- "Mogu li da pricam?"- odjednom kao da shvati

"Naravno"

"Uh dobro je. Juce su nam nagovestili plan i to da su retnici ti koji sledeci moraju da umru. Sigurna sam da ce nam sutra reci u lice da svaki treba da ubije svog ratnika. Sto se tice tebe brinu se najmanje, jer veruju da si najslabija ikada vidjena ratnica. Tako da sve ide po planu"

"Savrseno, ovo je sve sto nam je dodatno potrebno"- kazem stavljajuci papire ispred svih nas- "Srela sam noc pre coveka iz unutrasnjosti koji nam je sredio sve ovo"

"Vec si stigla da uradis sve to?"- pitaju sokirano

"Samo sam bila da pokupim sve ovo. Elenor je sredila to, ja sam trebala samo da pokupim papire"

"Dobro, hajde da pogledmao ovo"

Proucavali smo papire svo vreme koje smo dobili zajedno, a onda i se ponovo odvojili kada vise nismo imali vremena, no ne pre nego sam ekama dala specijalne male kamerice koje je jako tesko da se vide. Ali one bez problema snimaju sve sto vidi i cuje ta eka. Sledeci dan kada smo imali mogucnost da se vidimo bio je ujedno i dan pre nego smo dobili nase slavlje. No pre toga sam i aj bila pozvana od strane kraljice licno.

"Vase visocnastvo"- progovorila sam kada sam usla ali se i nisam naklonila

Od nje sam samo rukom dobila da mogu da stanem ispred nje.

"Uzasno ej ono sto ti se desilo, ali mi je i cudno da si ostala ziva. Da li je sigurna da mogu da ti verujem nakon toliko godina provedenih u zatocenistvu?"

"Uveravam vas da mozete, jedna jadna ratnica kao i ja nije ni po cemu dostgojna da se usudi da naudi ekama? Cela svrha mog zivota jeste da zavrsim ovaj rat"

Klimne glavom sporo i lagano. A onda me ponovo odmeri celu, znam da sada koristi i ekolokaciju kako bi videla moju snagu.

"Cula sam da si bila veoma jaka pre kidnapovanja i jedna u najjacih deset"

"Mozda je nekada bilo tako, ove tri godine su me izbacile iz reda. Zao mi je sto ovo moram da vam priznam ali ja vise nisam vredna ovog kraljevstva ili sam sposobna da pomognem oko necega slicnom. Osecam ogromnu radost sto sam vise nisma potrebna jer je ovaj rat gotov"

"Shvatam"- jos jednom klimne glavom- "Mora da su onda profesori samo pogresno preneli tvoju snagu, cula sam i da tvoja parava snaga nikada nije bila merena pravilo, ili bi bila poslata od glavnog profesora na misije, tokom poslednjeg ratnik koji je preuzeo tvoje duznosti do nije dozvolio. Verujem da ti nece biti problem da sada izmerimo tvoju snagu, naravno mislim na dan vase proslave ispred svih. Zelim da cela vasas godina ima merenje kako bi svi videli ogromnu snagu svih ljudi koji su solobodili nasu zemlju"

"Naravno, nikada ne bih mogla da odbijem to. Bilo bi mi zadovoljstvo, kao i to sto cinite za nas"

Lako je bilo videti da je zadovoljna mojim odgovorima toliko da nije ni primetila da se nijednom nisam poklonila. Rukom sam dobila znak da je vazno da se vratim nazad. Odmah po zilazi iz sobe videla sam sina kraljica koji je bio cista eka. Dosao je skroz do mene i podigao ruku do mog lica.