EKO

35 Deo

Nik POV

Njen glas je poceo da me brine govorila je sve tise i tise, i to sve nege gluposti. Nisam shvatio najbolje sta se desava, sve dok nisam video ljude koji su bili ispred nje. Nisam mogao da vidim njeno lice jer sam joj bio sa ledja, dok oni jesu oni su gledali njeno lice, dok su njihova lica postajala sve bleda i bledja. Dva cudovista koja su njeni brat i sestra su se vec i pokrenuli i krenuli ka njoj, cak i neka dva momka na naredjenje oca. Njeno telo bilo je oslabljeno kao da ce pasti svakog trenutka. To se i jeste desilo, ali sam uspeo da je uzmem u svoje ruke. No nije reagovala na moj dodir, nije mi rekla nista niti me je dodirnula. Samo je lezala, nije cak ni okrenula glavu u mom smeru da me pogleda. Lezala je na isti nacin na koji je njeno telo palo sve dok joj se oci nisu zatvorile. Osetio sam kako je i moje srce stalo, nisam znao sta da radim.

"Leonora"- viknem pozivajuci je

Po prvi put se nije protivila vec je samo dosla do mene, pogledala je Eko, ali ja nisam dozvolio da je pomeri previse od mene. Njeno lice bilo je bledo dok joj je jedan deo prkerivala kosa, pomerio sam te pramenove i samo milovao njen obraz.

"Nik ja stvarno nista ne mogu da uradim ovde, dala je previse svoje snage. Njeno srce vse ne kuca"

"Eko. Uzmi moju moc i daj je njoj. Zelim da ona zivi cak i ako ja umrem, molim te spasi je, prosto joj daj moju moc"- pokusao sam da je probudim, ne zelim da verujem da je ovo istina

Zato je pravila te izraze lica danas, zasto se ponasala bas na taj nacin. Ne, ne, ne.

"Eko"- viknuo je i njen brat koji je bio pored nas na kolenima, kao i njihova sestraPokusavali su da je pomere od mene, ali ja to nisma dozvolila. Nisam htela ni da pomislim o tome. Eko je moja uvek i zauvek, do poslednjeg trenutka.

"Pomeri se malo od nje"- progovorio je nepoznati glas

Kada sam podigao pogled video da je to crna dama. Stajala je pored nas, pomerila me je malo i spustila se na kolena kako bi joj bila blize.

"Ne"- protivio sam se dok me je ona pomerila samo jednim pokretom ruke

"Pa sigurno jesi bila bolja nego sto cu ja uvek biti"- smejala se gledajuci je

Ubrzo se njena ruka nasla na njenog glavi dodirujuci njenu kosu. To tek nisam hteo da vidim, protivio sam se i vikao ali me je neprobojna sila odvajala od nje.

"Bar sada mogu da uradim prvu stvar. Mogu da budem sigurna da je ovaj kontinent u sigurnim rukama. Doslo je vreme da se vratim svom ratniku"- govorila je smejuci se zadovoljno, shvatam da nisam jedina osoba koja je nije razumelo

Niko nije, sve dok njene ruke nisu pocele da svetle i dok ona nije krneula da prica neke reci koje do sada nisam cuo. Nijedna eka nije pricala na taj nacin. Dok je to govorila njena aura pocela je da se vidi, bila je crna i to me je jako iznenadilo. Ne znam sta se desavalo.

"Sta se desava?"- pitao sam Leonoru koja mi je bila najbliza

"Ne znam, nisam cula o ovoj magiji. Mora da je jedna od crnih"

"Skloni se od nje"- vikao sam nazad na crnu damu ali me ona nije slusala

"Znas, rekla sam sebi da nikada vise necu koristit magiju"- okrenula se ka meni -"Dana kada sam morala da odustanem od svog ratnika osecala sam toliku boj da sam godinu dana nakon toga spavala po samo 1h vremena. Nakon sto sam ostala bez njega bila sam spremna da ubijem sebe, ali mi on nikada nije dozvolio. Rekao mi je da moram da zivim za oboje i da ce on da me ceka zauvek. Njegovo telo je nestalo pa ga nikada i nismo sahraniji, tako da i nemam mesto gde mogu da odem da ga posetim. Ali sada hocu, sada cu da odem na isto mesto kao i on"- govorila je meni dok su joj suze lile niz lice