EKO

7 Deo

"Leonora on je tvoj ratnik pozuri. Ti si eka zemlje izleci mu rane pokrivacemo vas"- vikne JackOna dodje do nas i kada ga pogleda samo vrisne. Ali to nije bio vrisak tuge, bilo je to vrisak strave.

"Ne mogu da zalecim ovo niko ne moze. Ima jos jedan minut"

"Nik sto ti je ovo trebalo"- vicem na njega pokusavajuci da zaustavim krvarenje koje je obimno- "Koja od vas je najjaca eka zemlje?"- viknem jos jace kako bih bila sigurna da ce me svi cuti

"Leonora je najjaca"- odgovori mi Jack

"Krenuo je na tvoju kosu"- krene da sapuce Nik, dok tacno mogu da vidim kako mu je tesko i da dise a tek da prica

A opet pridigne ruku i krene ka mojoj kosu no to mu ne uspe i njegova ruka ponovo padne pored njegovog telaA da moja kosa, skoro pa udarim samu sebe jer sam skroz zaboravila na to. Podignem ruku u svoju kosu i povucem gumicu nanize pustajuci svoju kosu, ubacim ruku u svoju kosu i samo izvucem prvu dlaku koju dodirnem. Kosa eke je najbolji lek, desilo se i da sam cula o tome kako su ekama koje bi umrele u ratu sakupljali kosu pre nego ih zakopavali kako bi lecili ostale. Krenem da usivam njegovu ranu, a onda sledecu i za kraj poslednju, moja kosa nema vrednosti ako nema njega. Spustim ruke na njegove grudi i krenem da oslobadajm veliku energiju spremajuci se da izvrsim magiju koja je strikto zabranjena. Na kraju nisam mogla da se kontrolisem tako da sam napravila cistinu u sumi, ali sam ujedno i videla kako Nikova rana zarasta. Kosa mi je letela na sve strane i ispustala ogromnu kolicinu energije.Kada osetim da Nik ponovo dise normalno ustanem i podignem ruke stvarajuci zastitnu kupolu oko njega a onda se okrenem ka dubljoj sumi i krenem da ubijem cudovista. Niko ne zasluzuje da zivi, oni krivi za Nikovo stanje. Iskorenicu sva cudovista. Ne bih ni stala da nisam cula Nikov glas.

"Eko sada je sve u redu"

Njegove ruke nasle su se oko mene sto mi je bilo dovoljno da se opustim. A onda sve crno.

"Nik"- viknem ustajuci sa kreveta

"Tu sam. Smiri se prvo"- bio je odmah pored mene na stolicu dok se moja ruka nalazaila u njegovim

"Da li si dobro?"- otvorim njegovu kosulju i vidi da nema ni jednog oziljka, nisam valjda sanjala, nadam se da jesam

"Dobro sam. Ranu se zarasle bez oziljaka. Mada sa tolikom snagom vratila bi me i iz mrtvih. Da li si normalna? Izgubila si 3 dlake zbog mene, da li su bile gluve?"

"Ne znam, ali ako si ti dobro nije me briga"- vratim se u lezeci polozaj, bez pustanja njegove ruke, koja se nasla na mojoj kada mi je uzeo ruku dok sam pretrazivala za ozeljak koji nije bio vidljiv golim okom- "Sta se desilo?"

"Tri dlake i odjednom olika moc strpali su te u krevet"

"Na koliko?"

"Danas je 15. ako ne mozes neko drugi ce preuzeti tvoj posao"

"Mogu. Previse sam spavala. Da li se nesto desilo?"

"Ne pobila si sva cudovista. Samo smo vezbali u skolu. Juce je bilo merenje moci propustila si i to"

"Idem onda da obavim to a ti obavesti ostale da krecemo sa zapisima. Sta ostali misle za moju moc?"

"Ubijala si macem iako si se obavila aurom. Toliko da je bila vidljiva. Misle da je to bila nek greska, da je to bio poslednji atom toga sto si zapravo zensko a nisi eka. To je u redu ne brini"- odgovori pomazuci mi da ustanem- "Takodje ne mozes da meris moc odneli su merac, vracaju ga kada nam je rodjendan. I kako to da ti je aura sada u potpunosti crna a ne crvena? Neka od eka je merila tada tvoju auru bila je duplo nego sto je tvoja aura inace"- govorio je zadivljeno a opet njegove oci pricale su nesto sasvim drugo

"Ova narukvica je od tvoje kose pa menja moju auturu u crnu. Onda nista od merenja moje snage. Idemo odmah na posao"- krenem ka vratima"I da, da te nikada vise nisam videla da me stitis i zavrsis lose"- okrenem se ka njemu ozbiljno

"Stiticu te i mrtav, a ne ziv. Nemoj ti da dajes te tvoje dlake kao da su ti nista"- sada on mene pogleda ozbiljno

"U poredjenju sa tobom i jesu nista. Dala bih celu svoju kosu samo da ti budes u redu. Znas to?"

"Nazalost znam"- spusti glavu a onda dodje do mene i spusti obe ruke na moje obraze pa me poljubi u celo -"Uzmi papire idemo da obavestim sve. Sta mislis da zapises sve napolju vreme je odlicno"

"Moze idem onda po papire"- vratim se nazad i krenem po papire, ali ne pre nego povucem njegovu desnu ruku i ostavim poljubac na njegovom dlanuIspod prvog papira nasla sam poruku.

'I onda smo mi cudovista. Eko plasis me, pogotovo kada se setim da smo neprijatelji. Drago mi je da si dobro' - tvoj crvenokosi prijateljNasmejala sam se na to. Ne znam zasto ali ovog coveka ne mogu da gledam kao neprijatelja iako znam da jeste. Cim sam uzela papire izasla sam napolje gde se vec napravo red koji ceka na meneUpisivanje sam odlucila sa zavrsim u devet uvece. Svi ostali takodje bili su i vise nego umorni, bilo to od vezbanja sa macem ili magijom. Uvece smo se kao i po obicaju skupili zajedno u jednoj sobi i razgovarali. Ostala sam sa njima sve do trenutka kada sam dobila poruku u glavi. Ne znam kako.'Izadji napolje. Molim te. Cekam te na rubu sume gde smo se predhodno prvi put sreli'Odmah sam znala da je to cudoviste koji mi previse pomaze. Jer njegov glas je bio prepoznatljiv, a znala sam i da je jedna od mogucnosti cudovista da ulaze u glave drugih. Ustala sam pod izgovorom da bi mi malo svezeg vazduha jako prijalo sada i otisla na rub sume.

"Sta ti se desilo?"- skoro pa viknem kada vidim u kakvom je stanju, ima dosta povreda na svu srecu nije do njih nije smrtno ozbiljna, ali ponovo u tolikom broju naravno da su ozbiljne

"Desio mi se ratnik"- odgovori iako slabasno i dalje veoma jasno i razumljivoNa dosta mesta imao je krv i bio je u dosta losem stanju. Oh jadan.Krenem da mu lecim rane a onda se on navali na drvo.

"Koje boje je tvoja krv?"- pita iznenada jer je njegova crvena

"Ne znam. Nikada nisam izgubila kap krvi"- odgovorim

"Kako to? Imala si previse prilika. Kada si trebala da das krv za pravljenje maca, ili tokom tvog ciklusa"

"Nisam smela da dam svoju krvi iz straha da ce biti bela. Nik se ponudio da da njegovu krv, ali sam odbila i samo koristim mac svog oca. Dok ciklus nemam. Doktori su mi rekli da cu verovatno zbog toga i zauvek ostati nerotiknjiga. Mada je to najmanji problem jednoj ratnici"- odgovorim navaljujuci se na prvo drvo pored njega- "Svakako mi i ne bi dozvolili da imam dece, vec cu celog zivota da samo budem u ratu, dok ne umrem negde na polju tokom borbe, a onda mi nece dati ni priznanje za to"

"Eko ti si i eka. Trebala bi da mozes da preneses svoje duple gene na svoju decu"- vrati nazad gledajuci me ozbiljno

"Nikad mi nisi rekao svoje ime"- promenim temu, na kraju to i jeste jedina tema za koju nikada nisam bila spremna

"Ethan"- odgovori a onda i sam najednom promeni temu postavljajuci pitanje

"Eko kako je zapoceo rat?"

Krenem da razmisljam ali mi bas nista ne pada na pamet

"Ne znam. Mora da je bio u dlakama kojima sam usila Nika. Pitacu ga kada se vratim"- odgovorim smireno iako sam vise nego zbunjena oko ovoga. 

Kako je poceo rat? Ne mogu da odgovorim na nista vezano za pocetak rata, kako je poceo ko ga je zapoceo ili kako je doslo do mrznje izmedju nas i cudovista.Moje misli prekine Ethan.

"Iscupala si gluve dlake, jedino su one zapravo lekovite i pomazu oko tako brzog zalecenja"- kaze

"Kako se onda ne secam kako je poceo rat?"

"Jer nas nikada nisu ucili Eko. Nikada nam nisu rekli. Pitaj ostale, ja moram sada da se vratim nazad. Hvala ti"

Pre nego sam stigla da ista kazem Ethan je vec otisao. Vratila sam se nazad i samo se bacina na krevet. Kako je poceo rat? Zasto se niko toga ne seca?Odustala sam od misli i ostavila ih sa sledece jutro. Dok sam tonula u sam bila sam ubedjena da sam cula jos nesto, ali sam to zanemarila.