EKO

37 Deo

Ostala cetiri dana odlucili smo neke stvari a onda smo sedmog dana od mog budjenja, ili cetvrtog od krunisanja, svi bili ispored na mestu gde se desilo napad. Tu su bili samo oni iz koje godine kao i kovac za kojeg nisam znala da ce biti tu.

"Nisam mogao da ti se oduzim dovoljno za ono kada si mi produzila zivot, zato sada imam nesto za tebe, ovo je moj veliki buduci plan, ali za sada imam dovoljno samo za vas koji idete da se borite za nasu buducnost. Ovo je za ratnike"- izvadio je neke kristale

"Sta je to?"- gledala sam zbunjeno kao i svi ovde prisutni

"Najnovije oruzje, cuo sam da su napadaci imali neko oruzje koje mi do sada nismo videli, ali to nije bio nas nacin za rad. Znam da si planirala da zastitis sve njihove maceve ali ce ovo olaksati svima. Svaki od ratnika ce koristiti snagu svojih eka u svojim macevima gde ce moci da koriste njihove moci. Za sada neke najobicnije magije, ali svaka od eka morace da se odrekne po jedne svoje dlake za svoje ratnike"

"Svaka od nas ima gluvu dlaku pa to nece biti nikakav problem, ali hoces da kazes da bi kasnije mogli da koriste mnogo vise moci u macevima"

"Da, kroz vezbanje. Ubuduce bice moguce da se razvije jos jace oruzje"

"Hvala ti puno, ne znam kako da ti se oduzim. Ali mozes da budes siguran da ce tvoji sinovu uvek da budu slobodni da mi se obrate za pomoc"

"Zapravo ima nesto sto bih hteo od tebe"

"Svakako"

"Ja sam star, a i moja zena nije vise kao nekada"

"Mogu da vas izlecim"

"Ne, nas dvoje odlucili smo da zivimo jos onoliko koliko nam je ostalo, ali nasi sinovi sada nemaju razlog da se skrivaju u udaljenoj pustinji na kraju sveta. Zelim da dobiju jedno malo mesto negde u glavnom gradu zajedno sa radionicom kako bi nastavili svoj posao, njih je svkakao dvoje i sada ce se nasa porodica mozda prosiriti, iako do sada nikada nije bila"

"To je najmanje sto mogu uraditi za tebe. Kris"- pozovem ratnika koji je bio po moci odmah posle Nika i Karla koji su isli samnom- "Molim te da odaberes odgovarajuci mesto u dvorcu za njegove sinove koji ce od sada biti kao i svi vi ostali. Sigurna sam da postoji i mesto gde mogu da nastave sa svojim poslom kao i do sada. Eke dajte po jednu dlaku svojim ratnicima"

Izgovorim ubacujuci ruku u svoju kosu.

"Ja nisam Nikova ratniak, nikada nije dotakao moju kosu"- progovorila je Leonora ali po prvi put ne zlobno kao i inace

"Ja sam njegova eka nesto manje od naseg rodjenja"- odgovorim predajuci mu dlaku svoje kose

Ubaci moju dlaku u kristal prikacen na njegov mac a onda dodje do mene saputajuci mi na uvo.

"Kunem se Eko, ako ikada vise korsitis te tvoje dlake polocimu ti ruke kako se to vise nikada ne bi ponovilo"

"Smiri se, te dlake pored toga sto ne nose znanje eke ili neko secanje obnajvalju se nekon mesec dana"- odgovorim dok mi Etan prilazi

"Ja sam tvoja eka"- nasmeje se predajuci mi dlaku

"Znas da meni to nije potrebno"

"Eko ni ja sam ne shvatam koliko je tesko drzati ovu barijeru, ne mozes da trosis i dodatnu moc na mac, kada ja vec mogu da ti pomognem"

"Oh, ja vise ne drzim barijeru. Ovo je slicna barijera onoj koji je nasa majka podigla na onu kucu. Samo sto je ovde dozvoljeno svima sa kontinenta da se teleportuju i moguce je oni spolja vide barijeru. To je samo moja moc odvojena od mene"

"A mene cudi zasto si se toliko potrosila. Eko ozbiljno moras da pocnes da brines oko besmislenog trosenja svoje energije, cak iako imas toliku energiju"